Politička kriza u Srbiji protegla se na jedanaesti mesec, a potraga za razrešenjem sve češće završava u Evropskoj uniji – uz očekivanja da se fraze iz Brisela o „praćenju situacije“ pretvore u konkretne poteze i pritisak na vlast u Beogradu.

Najglasnije kritike za sada stižu iz Evropskog parlamenta. Na plenarnom zasedanju u Strazburu ovog utorka 9. septembra održana je još jedna debata pod nazivom „Talas nasilja i kontinuirana upotreba sile protiv demonstranata u Srbiji“. Većina poslanika osudila je vlast u Beogradu, optužujući je za autoritarizam i nasilje nad demonstrantima. Oni su tražili konkretniju reakciju Evropske komisije.

„Brisel ne sme Vučiću nuditi šargarepe, da bi on isporučivao batine svojim građanima“, rekao je izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula.

Kritike su stigle i od većine govornika iz Evropske narodne partije (EPP), čija je Srpska napredna stranka pridružena članica. Njihov šef Manfred Veber je čak uoči sednice poručio da će se narednih dana raspravljati o daljem članstvu SNS-a u toj grupaciji.

Poslanik EPP-a Davor Ivo Štir je, međutim, osim kritika upućenih vlastima u Srbiji, uputio kritike i „nacionalizmu“ među demonstrantima.

„Problemi u Srbiji su mnogo dublji, oni su strukturni i oni takođe obuhvataju deo opozicije i studentskog pokreta. To je postalo očigledno u junu na velikom mitingu u Beogradu. Radio Slobodna Evropa je okarakterisala taj skup naslovom Nacionalizam nadjačao borbu protiv korupcije“, rekao je Štir.

„Zeleni ološ“

Evropski poslanici bili su jedinstveni i u osudi reči predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je delegaciju evropskih Zelenih više puta nazvao „ološem“ i zapretio da će ih krivično goniti.

Naime, kopredsednica Evropskih zelenih Vula Ceci i poslanik Evropskog parlamenta Rasmus Nordkvist posetili su Srbiju prošle nedelje i prisustvovali protestu u Novom Sadu koji se završio silovitom policijskom intervencijom, nakon čega se oglasio i predsednik Vučić.

„Neki ološ se tamo okupio, ološ koji ne može da vlada ni u svojim zemljama“, rekao je Vučić i dodao: „Oni koji su došli da ruše Srbiju spolja, iz inostranstva, moraju znati da ćemo se mi boriti jače nego što su mislili.“

Ceci je odgovorila da je Vučić prešao svaku granicu demokratskog diskursa.

„Ono čemu smo svedočili jeste autoritarizam s kojim se građani Srbije svakodnevno suočavaju. Naša je solidarnost s njima. Njihova hrabrost u odbrani demokratije zaslužuje podršku, a ne neprijateljstvo. Evropska unija ne može da ćuti“, rekla je Ceci.

Oni su zatražili od Evropske komisije i predsednice Ursule fon der Lajen da konačno zauzme jasan stav i da Vučiću stave do znanja da nije nedodirljiv.

Fon der Lajen bez reakcije

Na te pozive predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen za sada ne reaguje. Ni u svom govoru o stanju Unije ove srede 10. septembra nije se osvrnula na stanje u Srbiji.

Za urednika vesti portala European Western Balkans, Aleksandra Ivkovića, to je bilo očekivano. Nade da će se tako nešto dogoditi, kaže, bile su nerealne.

Umesto predsednice Komisije, oglasila se komesarka EU za proširenje Marta Kos.

„U Beogradu imamo problem“, upozorila je ona u ponedeljak 8. septembra, nakon sastanka sa šeficom diplomatije Austrije Beate Majnl-Rajzinger u Beču.

„Kad se članovi Evropskog parlamenta nazivaju ološem, to otkriva upitno razumevanje demokratije. Izjave predsednika Vučića i predsednice Skupštine Brnabić protiv EU takođe neće popraviti reputaciju Srbije u Evropi“, dodala je Kos.

Dan kasnije, međutim, njen ton pred Evropskim parlamentom bio je primetno blaži. U svom obraćanju podsetila je na obaveze Srbije u procesu evrointegracija i probleme u vezi sa slobodom medija i vladavinom prava na koje evropski zvaničnici već godinama ukazuju.

„Očekujemo da policijska akcija bude srazmerna i da poštuje osnovna prava. Osuđujemo sva dela mržnje, vandalizma i nasilja i nastavljamo da pozivamo sve strane da deeskaliraju tenzije“, rekla je Kos.

„Nastavićemo da sarađujemo sa vlastima, političkim akterima i civilnim društvom, podstičući ih da pronađu izlaz iz trenutne političke pat-pozicije i uspostave istinski inkluzivan proces u korist celog društva“, zaključila je Kos.

EPP je na potezu

Možda je Komisija ostala pri blagim formulacijama, ali signal promene stigao je iz Evropske narodne partije, naglašava za DW Aleksandar Ivković. Kritike njihovih poslanika i najava da će se preispitati članstvo SNS-a rezultat su kulminacije problema u odnosima dve stranke.

Ti problemi, kako dodaje, ogledaju se u Vučićevim posetama Moskvi i Pekingu, nasilnom gušenju protesta i stagnaciji evrointegracija na koje evropski zvaničnici godinama upozoravaju.

„To ne znači da će ih oni baš isključiti iz partije, ali činjenica da su im poslali to upozorenje je već dosta snažna poruka. To nikako ne odgovara SNS-u, zato što je njima zaštita Evropske narodne partije – i od kritika Evropske unije i kao neka vrsta spoljne legitimacije – bila vrlo bitna proteklih godina“, objašnjava Ivković.

Hoće li se EK odazvati pozivu na sankcije?

Dok evropski lideri još uvek oklevaju, srpski opozicionari su pred evropskim institucijama izneli jasnu listu zahteva.

„Tražimo jasnu osudu policijske brutalnosti, da se izvrši pritisak na režim u Srbiji, želimo sankcije, zabranu putovanja, zamrzavanje imovine ključnih aktera režima – Brnabić, Vučića, Macuta, Dačića, od policajaca do službenika koji su vršili torturu, istražiti da li se novac evropskih poreskih obveznika koristi za korupciju režima, pritisak na režim da prihvate izbore kao rešenje za krizu“, istakla je kopredsednica Zeleno-levog fronta Biljana Đorđević govoreći pred evropskim parlamentarcima.

Ali, koliko su takva očekivanja realna? Analitičar Aleksandar Ivković smatra da nisu: jedina realna mera bi, prema njemu, moglo biti eventualno obustavljanje ili odlaganje isplata sredstava iz takozvanog Plana rasta.

Personalne sankcije pripadnicima režima, kaže, nisu za očekivati, jer bi dovele do frontalnog sukoba između EU i vlasti u Beogradu.

„Evropska unija želi to da izbegne, barem dok ne bude sigurna da je ova vlast na odlasku i dok se ne pokaže da postoji snažna proevropska alternativa koja bi preuzela vlast od Srpske napredne stranke“, smatra Ivković.

Do tog momenta, dodaje on, SNS će ostati partner koji je, uprkos svim problemima, potreban Evropskoj uniji kako bi se održala stabilnost u regionu i kako se Srbija ne bi u potpunosti okrenula ka Rusiji i Kini.