Međunarodna zajednica obezbeđuje dodatnih 7,5 milijardi evra za ublažavanje strašnih posledica građanskog rata u Siriji. Od toga su pet milijardi donacije, a 2,5 milijardi evra krediti rekao je evropski komesar Janez Lenarčič posle sinoćnje (27.05) donatorske konferenciji u Briselu koju je organizovala EU i kojom je predsedavao predstavnik EU za spoljne poslove Žozep Borel.

Nemačka je ponovo obećala veliki deo ukupnog iznosa. Državni ministar u Ministarstvu spoljnih poslova Tobijas Lindner (Zeleni) najavio je 1,053 milijarde evra za podršku ljudima u Siriji i susednim državama koje su primile sirijske izbeglice.

EU je obećala 2,12 milijardi evra za 2024. i 2025. godinu. To uključuje 560 miliona evra koji su ove godine već obećani za raseljene i izbegle Sirijce u Libanu, Jordanu i Iraku i isto toliko za sledeću godinu. EU je takođe obećala milijardu evra za sirijske izbeglice u Turskoj.

SAD su saopštile da su obećale skoro 545 miliona evra humanitarne pomoći za Siriju.

Teška humantirana situacija

Prema podacima UN, u Siriji će ove godine od gladi biti ugroženo 12,9 miliona ljudi. Svako treće školsko dete ide u školu bez doručka, a osmoro od devetoro dece nije u stanju da zadovolji ni minimalne potrebe u ishrani.

„Situacija u Siriji je gora danas nego pre godinu dana", rekao je Borel. „U stvari, nikada nije bilo gore i humanitarne potrebe nikada nisu bile veće".

Naslaganje oko izbeglica

„Dobrovoljni povratak je dobrovoljan povratak. Na izbeglice ne treba vršiti pritisak da se vrate u Siriju", rekao je Borel. Trenutno ne postoji siguran i dobrovoljan povratak izbeglica u Siriju.

Državni ministar Lindner (Zeleni) je naglasio da iz perspektive Nemačke sirijske izbeglice i dalje ne mogu biti deportovane u Siriju zbog situacije u oblastima koje kontroliše sirijska vlada. „Moramo biti vrlo jasni: bezbedan i dostojanstven povratak u Siriju moguć je samo na dobrovoljnoj osnovi", rekao je on.

Nedavno je osam zemalja EU pozvalo na ponovnu procenu situacije u Siriji.

Nesporno je da je sirijskom stanovništvu morala biti odobrena međunarodna zaštita nakon izbijanja rata 2011. i u godinama koje su usledile, rečeno je sredinom meseca nakon konferencije u kiparskoj prestonici Nikoziji.

„Međutim, 13 godina kasnije situacija se promenila, iako je priznato da tamo još nije postignuta puna politička stabilnost", rekli su izaslanici Kipra, Malte, Italije, Austrije, Češke, Danske, Poljske i Grčke.

Kipar je, s obzirom na sve veći broj izbeglica, posebno insistirao da se određena područja u Siriji klasifikuju kao bezbedna.

Građanski rat u Sirijije počeo nakon što je Bašar al-Asad nasilno ugušio proteste 2011. U sukobu je poginulo više od 500.000 ljudi, raseljeni su milioni Sirijaca i teško je oštećena infrastruktura i industrija zemlje.

dr(tagesšau)