Kritičari konzervativne vlade u Varšavi smatraju da je ona izvršila neku vrstu „državnog udara“ tako što je progurala zakon prema kojem Ustavni sud svoje odluke mora donositi dvotrećinskom većinom, a prethodno u tom sudu imenovala jednu trećinu podobnih sudija. Takođe, ubuduće vlada direktno postavlja i smenjuje direktore javnih medija. Danima su iz Brisela pljuštale optužbe zbog takvih reformi, a u sredu je Evropska komisija povukla i zvaničan potez: prvi put od uspostavljanja 2014. godine će protiv jedne članice EU biti vođen postupak „za zaštitu pravne države“. Radi se o proveri koliko su novi poljski zakoni u skladu s evropskim zakonodavstvom. Ukoliko ne dođe do rešenja, Poljska bi mogla da izgubi pravo glasa u Briselu. Premijerka Beate Šidlo kaže da se radi o uplitanju inostranstva u unutrašnju politiku zemlje, dok mađarski premijer Viktor Orban poručuje da neće podržati nikakve sankcije protiv Varšave.

„Evropska komisija je u svojem pismu upućenom Varšavi jasno saopštila da nema nameru da dovodi u pitanje demokratski izraženu volju poljskog naroda. To bi ionako bilo blesavo. Ali ostale zemlje EU imaju pravo da provere da li su osnovna prava ugrožena u Poljskoj. Jer EU je zajednica pravnih država“, piše Frankfurter algemajne cajtung. „Postupak koji je Komisija pokrenula zasniva se na razgovorima. Sankcije bi došle tek na kraju i mogu biti izrečene tek velikom većinom glasova država članica, što nije lako postići politički. Iskustvo uči da pritisak iz Brisela najbolje deluje kada članica o kojoj se radi i sama nešto želi od EU. U slučaju Rumunije radilo se o ulasku u Šengen. Poljska (trenutno) nema sličnih potreba. Najvažniji spoljnopolitički interes Varšave – sigurnost od Rusije – ionako opslužuje NATO. Ovaj dijalog neće biti jednostavan“, zaključuje list.

„Čak i najzadrtijem nacionalisti u Varšavi mota da je jasno da Poljska bez Evropske unije nema budućnost kao moderna država u srcu Evrope“, piše Lauzicer rundšau. „Evropska unija može samo da preti, obećava i priča terapeutski. Na kraju Brisel mora da se nada da će naći većina slobodoljubivih Poljaka koji će okrenuti leđa nacionalizmu i gledati u budućnost.“ Ajzenaher prese beleži: „Pokretanje postupka protiv Poljske je ispravno i važan je signal ljudima koji izlaze na ulice da se pobune protiv politike poljske vlade. Oni nisu usamljeni u borbi za vladavinu prava u svojoj zemlji. Ostaje nada da EU neće posustati u toj borbi.“

Bečki dnevnik Prese poredi situaciju u Poljskoj i Mađarskoj: „Vlada u obe zemlje su duboko ubeđene da im jaka demokratska legitimacija daje pravo da preurede državu kako hoće. […] Postavlja se samo pitanje zašto sličan razvoj u Mađarskoj nije već uzet pod lupu Evropske komisije? Možda jer je vladajuća partija u Budimpešti deo Evropske narodne partije, najveće političke grupacije, dok poljska stranka Pravo i pravda nije? Evropska komisija ostavlja prostor za sumnje ukoliko ne meri istim aršinom.“ Regionalni list Sarbriken cajtung baš poučen iskustvom s Mađarskom ne gaji velike nade: „Svaki zakon se s nekoliko retoričkih akrobacija može dovesti u saglasje s pravilima EU tako da Brisel više nema mogućnost za delanje. Za to delanje je ionako potreban konsenzus ostalih članica EU – a taj konsenzus ne postoji. Zato je postupak koji je pokrenut u Briselu puka simbolička politika.“

Drugačije zaključke izvlači Landescajtung (Lineburg). I taj list navodi da u Uniji ne postoji usaglašen stav prema Poljskoj te da će mađarski premijer Orban narušiti svaku mogućnost konsenzusa. „Mađarski premijer s autokratskim ambicijama vidi sebe kao mentora poljskog zaokreta. No izgledi za takav zaokret su slabi. Jer, u Poljskoj ima mnogo više ljudi koji se mogu smatrati dobitnicima prozapadnog kursa zemlje nego što ih ima u Mađarskoj. Ne postoji jaka neofašistička partija koja bi ceo politički spektar vukla udesno. Društveni otpor konzervativizmu koji propagira vlada već je tako jak da će ovaj antiliberalni zaokret verovatno postati reakcionarstvo od tri dana.“

Prethodnih sedmica bilo je dosta reči o tome da li kritike iz Nemačke na račun Poljske donose više štete ili koristi. Jer jedna od omiljenih metoda konzervativaca u Varšavi je da raspaljuju nepoverenje prema Nemačkoj (i Rusiji). Nakon početnih istupa dvojice Nemaca – predsednika Evropskog parlamenta Martina Šulca i komesara Gintera Etingera – političari, a posebno iz nemačke vlade, drže se povučeno. To je dobro, piše Štutgarter cajtung. „Predsednik Bundestaga Norbert Lamert s pravom upozorava Nemce da ne budu oholi i da se ne ponašaju kao da su oduvek bili svetli primer nedodirljivosti pravne države. Drugima bi trebalo da prepustimo ulogu tumača demokratske Evrope.“

Braunšvajger cajtung ipak smatra da kancelarka Merkel i ovde vodi glavnu reč, ali da je u neprijatnoj poziciji jer konfrontacija prema Poljskoj dalje otežava rešavanje izbegličke krize – Poljska je jedna od zemalja koje se najglasnije bune protiv raspodele izbeglica u EU. „Kancelarka mora brzo da izvuče Poljsku iz magareće klupe. Za to joj je potrebna diplomatska špaga u kojoj bi jasno stavila do znanja da je EU zajednica vrednosti i da se novac iz evropske kase ne deli na lepe oči; istovremeno, mora da vodi računa da ostavi dovoljno prostora za dogovor. Ukoliko do njega ne dođe, Poljska bi mogla da avanzuje u predvodnicu evropskih kočničara. Tada će za Merkelovu evropski podijum postati još klizaviji.“