Takoreći svake sekunde na ekranu pametnog telefona pojavljuju se foto-kolaži: „Novi predsednik!“ – napisano je preko fotografije Antonija Tajanija, predsednika Evropskog parlamenta. Nakon nekoliko trenutaka, fotografija nestaje. Nakon nje pojavljuje se snimak Evropskog parlamenta u Strazburu, pored toga jedan komična figura s naočarima. Nekoliko sekundi kasnije kratak video-klip sa tinejdžerima koji mašu.

„Ovo je fantastično. Ovo je sigurno najbolji način da se komunicira s mladima“ - Vilijem Širs gotovo sija dok govori o Snepčet-kanalu evropskog parlamenta. To znači da i evropske institucije koriste instant-poruke za pametni telefon i tablet-računar kako bi, pomoću fotografija i kratkih video-snimaka, ispričali priče o evropskoj politici. Na taj način želi se da se dopre pre svega do mladih i onih koji su tek ostvarili pravo glasa, do onih koji prvi put glasaju.

Vilijem Širs je bloger. Pored toga što studira, taj 20-godišnjak ima i svoj Jutjub-kanal. Njegovi video-snimci imaju preko 100.000 klikova. Ljude poput ovog mladog Britanca zovu „influenser“ – uticajan. Evropski parlament je zato njega i njegove mlade kolege, pozvao nedavno u Brisel.

„Mi pokušavamo da stupimo u kontakt s našom ciljnom grupom. Od pomoći nam je da saznamo koja su im interesovanja i kako bi sa njima moglo da se komunicira“, kaže Tibo Lezensal, šef odeljenja za onlajn komunikaciju u Evropskom parlamentu. To je, kaže, najbolji put da se „razveje ozloglašeni oblak koji se nadvio nad Briselom“.

Video umesto brošura sa sjajnim koricama

Na Širsovim video-snimcima evropska politika ne igra neku veliku ulogu. Umesto toga, on se sa svojim prijateljima dao u dvodnevnu potragu za belgijskim nacionalnim jelom: dagnjama sa pomfritom. Na kraju su mladi bili zadovoljni i sa „evropskim kompromisom“ – italijanskom testeninom.

Ali nije svim „influenserima“ samo do zabave. Madlen Alizade je za svoj video-prilog razgovarala sa dvojicom evropskih poslanika o zagađenju životne sredine. Ta 26-godišnjakinja iz Beča jedna je od najuspešnijih blogerki Austrije. Ona na svom blogu „Dariadaria“ piše o održivoj modi, socijalnoj nepravdi i zagađenju životne sredine. I ona je na poziv Evropskog parlamenta stigla u Brisel.

„Blogerima dozvoljavamo pristup Evropskom parlamentu na isti način kao i novinarima“, objašnjava Lezensal. „Želimo da pokažemo da smo transparenti i da u vremenima ’alternativnih činjenica’ važimo kao izvor od poverenja.“ „Influenseri“ bi mogli da pomognu da ova poruka dopre do što više ljudi. „Moj video-snimak o Evropskom parlamentu videlo je 140.000 ljudi“, kaže ponosno Vilijam Širs. „To pokazuje da je saradnja sa blogerima veličanstven način da se reklamira rad Evropskog parlamenta. Na ovaj način se mnogo efektnije stiže do mladih ljudi nego uglancanim kampanjama.“

Kao i do sada, mladi u Evropi većinom su proevropski nastrojeni. U jednoj anketi, sedam od deset mladih ljudi izjavilo je da je EU politički važna. Uprkos tome, samo jedna trećina onih ispod 24 godine starosti izašla je na glasanje za Evropski parlament 2014. Čak i kada je bilo glasanje za „bregzit“, učešće mladih na referendumu je bilo daleko iza starijih građana Velike Britanije.

Dobrovoljce vrbovati na Fejsbuku

Pablo Perez Armenteros radi u malom timu za društvene mreže u Evropskoj komisiji. I on je ubeđen da bi mlade trebalo „uvući“ u politiku. „Pokušavamo da budemo prisutni u mreži i da odgovaramo na njihova pitanja. Cilj je da im pokažemo šta za njih radimo u realnom svetu, na primer da im to pokažemo na Fejsbuku.“

Novi brod Evropske komisije je „Evropsko telo solidarnosti“. Tu mladi od 18 do 30 godina starosti mogu da se prijave za dobrovoljni rad u drugim državama-članicama – na primer na pomoći u ponovnoj izgradnji nakon prirodnih katastrofa. Prvi dobrovoljci na službu kreću na proleće. „Otkako smo to počeli da se reklamiramo na Fejsbuku, interesovanje je ogromno“, kaže Perez Armenteros.

„Važno je da politika Evropske unije bude prisutnija na društvenim mrežama“, smatra austrijska blogerka Madlen Alizade. Ipak, ona smatra da je politika i dalje sporedna tema i da prisustvo samo na društvenim mrežama, nije dovoljno. „Ispred nas još uvek dugačak put ukoliko želimo da istinski pobudimo interesovanje za evropsku politiku u realnom svetu“, kaže ta ekspertkinja za komunikacije.

I Perez Armenteros je sličnog mišljenja: „Mi znamo da se samo društvenim mrežama ne može mnogo postići. One istina pomažu da naš rad učinimo razumljivijim i transparentnijim, ali na kraju se ipak radi o tome da se mladim ljudima u realnom svetu obezbede radna mesta i perspektiva.“

Jutjub-bloger Vilijem Širs ne želi da izgubi entuzijazam. „Ja sam oduvek bio fan Evropske unije. Ali tek u Briselu mi je postalo jasno koliki posao Evropska unija obavlja kako bi na okupu održala evropske zemlje i narode.“ On kao Britanac posebno žali zbog „bregzita“. „To je jednostavno šteta što napuštamo jednu instituciju koja je mnogo toga dobrog uradila velikom broju ljudi.“