Britanskoj obaveštanoj agenciji, Britanski komunikacioni štab, (GCHQ -"Government Communications Headquarters", na slici gore) pošlo je za rukom da se "prikači" na brojna internet čvorišta u svetu i odatle sakuplja "neverovatno velike količine podataka", prenosi britanski list Gardijan. Ovi podaci se potom dele sa američkom obaveštajnom službom NSA. Osim mejlova, poruka u socijalnim mrežama i telefonskih razgovora, snimaju se i analiziraju i lični podaci korisnika interenta.

Informacije koje objavljuje Gardijan potiču od Eduarda Snoudena. On je nedavno informisao svetsku javnost o špijunskom programu Prizma koji koristi agencija NSA. Program britanskih obaveštajaca se zove Tempora i on još intenzivinije od Prizme prikuplja razne podatke, navodi Gardijan.

SAD podigle optužnicu protiv Snoudena

Snouden tvrdi kako svojim otkrićima želi da upozori javnost na "najveće neprimetne programe za nadzor u istoriji čovečanstva". "To nije samo problem SAD-a", citirao je njegovu izjavu britanski Gardijan. "I Velika Britanija ima svog 'konja za trku'. Saradnici GCHQ-a su još gori od kolega u NSA", tvrdi Snouden.

Ovaj kompjuterski ekspert koji je radio za obaveštajnu službu SAD prethodno je listovima Gardijan i Vašington post prosledio informacije o programu Prizma kojim NSA prikuplja informacije o korisnicima mreža poput Gugla, Fejsbuka ili Majkrosofta. Ovi koncerni su u međuvremenu demantovali tvrdnje kako su obaveštajcima dozvolili direktan pristup svojim serverima.

Pravosuđe SAD-a je u međuvremenu podiglo optužnicu protiv Snoudena. On se tereti za špijunažu, krađu i prosleđivanje državnih tajni. Optužnica je podignuta pre nedelju dana u američkoj saveznoj državi Virdžiniji i dobrim delom se još uvek drži u tajnosti. Tužilaštvo je navelo kako će zahtev za izručenje Snoudena, koji se krije u Hong Kongu, poslati za dve sedmice.

Gardijan traži pokretanje diskusije o nadzoru interneta

List Gardijan u izdanju od ove subote (22.6.2013.) istovremeno traži pokretanje široke društvene diskusije o nadzoru interneta. "Otkrića Eduarda Snoudena traže odgovor na pitanje: Prema kojim zakonima je dozvoljena ovakva saradnja države i velikih koncerna u nadzoru građana? U vreme koalicionih vlada nekima je kontrola interneta poželjna ili sasvim bezazlena. Ali šta se dešava u državama s mnogo manje političke i socijalne stabilnosti? Stvaramo sistem totalnog nadzora, koji je zaista povećao bezbednost. Ali u pogrešnim rukama na taj način bi mogli da se ugroze protestni pokreti, izveštavanje medija i teško izborena prava poput prava na okupljanje i slobode govora. Sve stoji na kocki", tvrdi Gardijan.

Autor: Azer Slanjankić (dpa, rtr, afp)

Odg. urednica: Ivana Ivanović