BREGZIT

Torijevci – Konzervativna stranka

„Get Brexit done“: Premijer Boris Johnson je odlučan da završi posao sa Bregzitom. Iako nije održao svoje obećanje da će Velika Britanija napustiti Evropsku uniju 31. oktobra, On se nada da će na svoju stranu privući isfrustrirane mrzitelje EU i izbore iskoristiti da osigura izlazak Velike Britanije iz EU. Nakon toga, kako on najavljuje, zemlja može da se pobrine o važnijim i do sada zapostavljenim temama kao što su obrazovanje, izdvajanja za nacionalni zdravstveni sistem i jačanje privrede – kada se neizvesnost oko Bregzita okonča.

Cilj konzervativaca je da u roku od godinu dana nakon napuštanja EU bude postignut dogovor o slobodnoj trgovini sa Unijom. Ali to je samo želja. Za Ugovor o slobodnoj trgovini EU sa Kanadom, kojeg brojni zagovornici Bregzita vide kao koncept za Ujedinjeno Kraljevstvo, bilo je potrebno sedam godina do konačnog sklapanja. I za svaki ugovor je potrebna saglasnost svih 27 država-članica EU pre nego on može da stupi na snagu.

Laburistička stranka – socijaldemokrate

Najvažnijoj opozicionoj partiji Velike Britanije prebacuje se da je kolebljiva po pitanju Bregzita. Obećanja laburista da će u roku od šest meseci nakon pobede na izborima „urediti Bregzit“, konzervativci nazivaju „politikom iz bajki“.

Šef laburista Džeremi Korbin želi da postigne bolji ugovor sa EU i potom da u drugom referendumu omogući Britancima da odluče da li podržavaju taj ugovor ili žele da ostanu u Uniji. Na taj način Korbin pokušava da u sopstvenim redovima pomiri i protivnike i zagovornike Bregzita.

Liberalne demokrate – liberali

Liberali se pokazuju kao stranka koja se zalaže za ostanak u EU – i to jasnom i jednostavnom porukom: Mi ćemo da poništimo Bregzit.

Prema navodima predsednice stranke Džo Svinson, poruka da je Velika Britanija jača unutar EU nailazi među protivnicima Bregzita na veliku podršku. Ona Liberalne demokrate vidi kao jedinu stranku koja se jasno zalaže za ostanak u EU. Iako prema istraživanjima javnog mnjenja sada imaju podršku 19 odsto birača, postoje indicije da bi glasači laburista mogli sada da daju podršku liberalima i to zbog toga što su nezadovoljni Korbinovim kolebljivim kursom kada je u pitanju Bregzit.

ODBRANA I BEZBEDNOSNA POLITIKA

Torijevci

Džonson nije propustio nijednu priliku da predstavi svoju viziju „globalne Velike Britanije“ izvan EU – od investicija u svemirske misije, preko jačanja brodogradnje, do modernizacije britanske mornarice. Međutim, uticaj Velike Britanije na svetskoj političkoj sceni verovatno će biti smanjen, posebno zato što ta zemlja iz EU izlazi u trenutku kada je narušen njen tradicionalno dobar odnos sa SAD.

U prošlosti je Džonson najavljivao da želi da preispita odbrambene obaveze i da teži labavijoj saradnji sa Evropom. Ujedinjeno Kraljevstvo je bez sumnje najjača oružana snaga u EU i, pored Francuske, jedina zemlja-članica koja može da se pohvali sa kompletnim spektrom vojnih mogućnosti.

Pojedinosti odnosa nakon Bregzita su nejasne, ali izvor iz kruga bliskog vladi je citiran sledećom rečenicom: „Budući odnosi bi trebalo da uključuju i bezbednosno partnerstvo koje Veliku Britaniju i EU stavljaju u poziciju da se zajednički bore protiv opasnosti kojima su naši građani izloženi u zemlji i inostranstvu.“

Laburisti

Laburisti napadaju torijevce i ističu da je broj zaposlenih u vojsci od 2010. godine u velikoj meri i postojano padao. Izborni program će verovatno ponoviti obećanja iz 2017. godine da se nastavi sa tzv. Trident-programom o nukelarnom naoružanju kao sredstvu za zastrašivanje i da se zadrži britansko članstvo u NATO. Međutim, postoji zabrinutost, kako u Velikoj Britaniji, tako i u EU, da bi Korbin i drugi levičari mogli da se distanciraju od tih obaveza ako oni pobede na izborima.

Liberalne demokrate

Liberali će se koncentrirati na kontrolu izvoza oružja naglašavajući vrednost militarizma i svoju opredeljenost za NATO i Ujedinjene nacije. Njihov spoljnopolitički portparol Čuka Umuna ne isključuje ulazak u evrozonu u slučaju da Velika Britanija ostane u EU. Njegova vizija obuhvata EU čije se „ekonomsko jezgro“ vrti oko Nemačke i čije „odbrambeno i bezbednosno jezgro“ predvode Britanci.

MIGRACIJE

Torijevci

Useljavanje je bilo centralna tačka kampanje z Bregzit pre referenduma o izlasku iz EU. Konzervativcima je ta tema služila kao municija kako bi demonstrirali da „ponovo uspostavljaju kontrolu“ nad tim ko sme da uđe u Veliku Britaniju.

S tim ciljem oni bi rado uveli sistem bodovanja za stručnu radnu snagu prema australijskom receptu. Koncept međutim ostaje porozan. Torijevci su ugušili debatu o određivanju kvota o useljavanju stručne radne snage i ciljevima migrantske politike. Oni očigledno radije žele da spreče uvođenje tačnog broja, jer bi to moglo da pokaže da su njihova obećanja o smanjenju broja useljenika prazna.

Laburisti

Laburisti žele suprotno: Manje kontrole migracije. Na stranačkom kongresu članovi stranke glasali su za to „da se zadrži i nadogradi pravo na slobodu kretanja“. Oni odbacuju sistem baziran na primanjima useljenika i njihovoj koristi za ekonomiju. Zaključak ne definiše koliko bi daleko trebalo da se ide sa slobodom kretanja – da li ona recimo uključuje i građane van EU. Bilo kako bilo, laburisti će temu podstaći i napasti konzervativce zbog njihovog verovatnog nedostatka saosećanja prema migrantima.

Liberalne demokrate

I liberalne demokrate očigledno će se obrušiti na konzervativce zbog omalovažavanja teške sudbine migranata i izbeglica. Obećanje liberala glasi: potražioci azila smeju da rade onoliko dugo koliko traje njihov ugovor, a donja granica prihoda za ponovno spajanje porodica trebalo bi da bude smanjena.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android