Protiv rumunskog premijera Viktora Ponte neće biti nastavljena istraga. Tako je odlučio parlament. Još jednom su socijalistički poslanici i njihovi koalicioni partneri stavili svog visokog funkcionera van domašaja pravde. Optužbe za korupciju, lažiranje i sukobe interesa skinute su sa dnevnog reda jednim političkim zamahom ruke. To što je na taj način ionako krhka pravna država ponovo dovedena u pitanje, a pravosuđe gurnuto u duboku jamu, očigledno ne zaima nikoga u vladajućem taboru. Najvažnije je održanje na vlasti.

Tu ni moralisanje novog rumunskog predsednika Klausa Johanisa nije moglo da pomogne. Ni poslednja upozorenja zapadnih saveznika koji su stalno tražili da pravosuđe postane nezavisno, nisu imala nikakav značaj. Očigledno je da većini u parlamentu nije mnogo stalo do pravosuđa, morala i odgovornosti. Uzalud je Johanis tražio ostavku premijera; klika oko Ponte je jača – i to rado i pokazuje. Nije to prvi put da neko štiti političara iz sopstvenih redova. Ali, slučaj Ponta je drukčiji. To je sistematsko podjarmljivanje pravosuđa sa ciljem da se aktuelnom premijeru i sistemu koji on održava osigura preživljavanje.

Glasanjem u parlamentu, poslanci su, 25 godina posle pada komunističke diktature, ispoljili ono što je najlošije za demokratski razvoj jedne još mlade države Evropske unije: da su političari iznad zakona. Veze i politički interesi određuju sudbinu države.

No, ovo ni izdaleka nije stavljanje tačke na slučaj Ponta. S jedne strane, rumunsko pravosuđe će nastaviti svoj rad. Istrage koje je sprovodilo poslednjih godina bile su akribične: jedan bivši premijer i dvadesetak bivših ministara osuđeni su na zatvorske kazne zbog korupcije. A lista aktuelnih istraga je još duža. Ponta i njegovi drugovi će svim sredstvima nastojati da izvrše opstrukciju rada pravosudnih organa. U parlamentu su već pokrenute prve inicijative za promenama krivičnog zakonika u korist samoživih političara.

Poljuljano poverenje

Pri tome je sve moglo da bude jednostavno. Ponta nevin? Odlično! Parlament je – po zahtevu okrivljenih – mogao da mu ukine imunitet; optužbe su mogle da padnu u vodu i on bi se čistih ruku vratio na funkciju. Ovako se desilo upravo suprotno: glasanje u parlamentu je kod Pontinih protivnika samo pojačalo sumnje. Sada ovaj postupak – tiho – kritikuju čak i pripadnici vladajućeg tabora, a jedan koalicioni partner čak traži ostavku premijera.

I pored glasanja koje je zaštitilo Pontu, vazduh oko njega se razredio. U petak će liberalna opozicija u parlamentu tražiti glasanje o nepoverenju vladi. Iza kulisa se već mesecima radi na novim kombinacijama. Pitanje je da li je to dovoljno da se svrgne Pontina vlada. Na kocki nije samo budućnost jednog odavno kompromitovanog političara, već i kredibilnost jedne evropske pravne države.