Brodska tura britanske kraljice Elizabete II trebalo bi da danas, 24. juna, počne ispred dvorca Belvi, sedišta nemačkog predsednika. To je kraljičina prva vožnja brodom na reci Šreji. Obožavaoci i poštovaoci britanske kraljevske porodice moži će da pozdrave najstarijeg vladajućeg britanskog monarha.

Pred glavnom železničkom stanicom u Berlinu svaki čas prolaze izletnički brodovi, privatne jahte i brodovi na kojima se održavaju zabave poput „Mobi Dika“. Mnogi turisti žele da administrativnu četvrt i istorijski centar grada dožive sa vode.

Berlin ima hiljadu mostova. Most Moltkebrike iz 1891. jedan je od najstarijih. On povezuje glavnu železničku stanicu s kancelarskim uredom.

Radni sto kancelarke nalazi se na sedmom spratu kancelarskog ureda. Monumentalno zdanje osam puta je veće od Bele kuće u Vašingtonu. Njegova izgradnja počela je 1997. godine i to je bila prva novogradnja u administrativnoj četvrti Berlina.

Zgrada parlamenta je u Drugom svetskom ratu bila je gotovo potpuno razrušena. Nakon obnove šezdesetih godina prošlog veka nije više bila korišćena kao poslanički dom. Tek nakon ponovnog ujedinjenja Nemačke i temeljne sanacije, ta zgrada je od 1999. ponovno sedište Bundestaga.

Usred današnje administrativne četvrti, na meandru koji se proteže od Maršalovog mosta na istoku, do Odbrambenog kanala na zapadu, nalazio se jedan od kobnih delova Berlinskog zida. Reka Špreja bila je granica između istoka i zapada i delila grad na Istočni i Zapadni Berlin. Krstovi danas podsećaju na žrtve pale prilikom pokušaja bekstva iz DDR-a preko Zida.

Pozorište „Berliner Ensemble“ osnovao je 1949. Bertolt Breht i ono od 1954. ima svoju stalnu pozornicu na Šifbauerdamu. Tu su održane prve predstave kultnih Brehtovih dela poput „Majke Hrabrost“. Za svoj simbol, Berlinski ansambl izabrao je Pikasovu golubicu mira.

Šest hiljada godina umetnosti i kulture na jednoj strani reke Šreje, večeri tanga u bič-barovima na drugoj strani – to je ono što život na muzejskom ostrvu Berlina čini tako atraktivnim. Od 1999. godine taj slavni muzejski kompleks je zaštićeni spomenik kulture Uneska.

Car Vilhelm II izdao je 1894. godine nalog da se Berlinska katedrala, nad kojom se nadvija 70 metara visoka kupola, preuredi. Danas mnogi turisti grobnicu pruskih kraljeva (Hohenzollerngruft) koja je u toj crkvi. I mise prilikom državnih svečanosti održavaju se u Berlinskoj katedrali.

Odmah preko puta Katedrale punom parom se gradi Berlinski gradski dvorac srušen 1950. godine. Osnovna konstrukcija već je gotova – 100.000 kubika sivog betona. On će sada biti „obučen“ u istorijsku fasadu. Od 2019, Berlin bi tu trebalo da dobije novi kulturni centar, a brodari koji organizuju brodski ture po glavnom gradu, još jednu turističku atrakciju.