Svako ko mora da isporuči nešto veće ili mnogo nečega malog – može da iznajmi transportni kontejner napravljen po ISO standardu. Ali to trenutno nije lako jer kontejnera nema ih dovoljno. A ni kupovina novog nije laka.

Frankfurter algemajne cajtung je istraživao temu i saznao da postoje samo dve firme koje prave i prodaju kontejnere – obe su u Kini. U Evropi se može dobiti samo polovni. Jer, novi se iz Kine ne šalju prazni, već ih kupac u Evropi preuzima tek kad se isprazne od robe iz prvobitne pošiljke.

Povećali su se i troškovi iznajmljivanja kontejnera, kao i putni troškovi. Transport standardnog kontejnera (od 40 stopa to jest nešto više od 12 metara) brodom iz luke u Kini pre pandmeije koštao je oko 1.000 američkih dolara. Trenutno cene znaju da budu i desetostruke, do 10.000 dolara.

Rast cena je uvek znak neravnoteže. U ovom slučaju to znači: povećanje potražnje za kontejnerima ili brodskim prostorom uz stagnaciju ili čak opadanje ponude.

Jagma za mestom na brodu

Trenutno nedostaje i brodova teretnjaka. „Gotovo da nije ostalo rezervnih brodova“, rekao je Rolf Habsen Jansen, izvršni direktor logističke grupe Hapag-Lojd za magazin Špigel. Mnogi brodovlasnici poslednjih godina malo su ulagali u svoju flotu. Na kraće staze neće biti ni više brodova – a ni više kontejnera.

Zapravo, nije kontejnera premalo. Oni se gotovo nikada ne koriste za jednokratni prevoz već se recimo kontejner sa kineskim igračkama koji stigne u evropsku luku istovari, a onda se u njega natovare nemački delovi za mašine koji odmah idu u Aziju ili Severnu Ameriku.

Ali, već godinu dana, od izbijanja pandemije, ustaljeni red vožnje između kontinenata više ne funkcioniše.

Kada se ovih dana govori o uskim grlima u isporuci, obično se pomene Suecki kanal gde je nedavno zaglavljeni divovski brod Ever Given izazvao ogroman zastoj. Iako je kanal ponovo prohodan, problem još nije rešen.

„Brodovi u Evropu ili Aziju stižu sa zakašnjenjem od jedne do dve nedelje. A kada u velike luke istovremeno stigne previše teretnjaka, nastaju gužve. Povratna putovanja se odlažu, ili otkazaju“, kaže Jansen.

Anete Kriger iz luke Hamburg kaže da je blokada Sueckog kanala samo deo mozaika u logističkom planu koji se raspao. „Hamburg je već mesecima suočen sa kašnjenjem brodova od dve nedelje – u nekim slučajevima i znatno duže.“

Pandemija, nevreme i Bregzit

Problemi su započeli pre oko devet meseci „nakon što je na Dalekom istoku posle prvog lokdauna proizvodnja ponovo pokrenuta i kada se potražnja za transportnim kapacitetima znatno povećala. Ostali faktori bili su nepovoljne vremenske prilike tokom zimskih meseci i Bregzit“, kaže nam Kriger.

Sve prekookeanske luke u Evropi trpe zbog sve većih kašnjenja u interkontinentalnom saobraćaju. Kapacitet najveće evropske luke sada dostiže svoje granice, rekao je nedavno portparol luke Roterdam: „Moramo se snaći sa onim što imamo na pristaništu, dakle sa brojem dizalica i terminala.“

Luka Hamburg je već reagovala koliko je mogla. Za kontejnere je raščišćeno još 100.000 kvadratnih metara prostora.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.