Situacija izražena brojevima izgleda ovako: od početka godine zabeleženo je 140.000 neregularnih prelazaka granice u Evropsku uniju. To je za oko jednu trećinu manje nego u decembru, ali 600 odsto više nego na početku 2015. godine. Najveći broj slučajeva, njih 82.000, registrovano je na tursko-grčkoj granici, 6.000 prelazaka bilo je iz Libije na istok Italije. To su informacije koje je predstavio Fabris Legeri, direktor Evropske agencije za operativnu saradnju na spoljnim granicama zemalja-članica Evrope unije – Fronteks.

Udeo sirijskih izbeglica u Turskoj trenutno je oko 40 odsto, kaže Legeri. Najveći broj dolazi trenutno iz Avganistana, Iraka, Pakistana, Irana i sa afričkog kontinenta.

Hiljadu službenika Fronteksa u Grčkoj

Glavni zadatak Fronteksa, da obezbedi spoljne granice Evropske unije, trenutno je najvažnija tema debate o izbeglicama. I nemačka kancelarka Angela Merkel nada se da će bolje obezbeđivanje spoljnih granica smanjiti broj izbeglica. Mnogi, međutim, to odbijaju iako su spoljne granice veoma propusne. Krajem 2015. godine, Fronteks je, sa 775 službenika, pokrenuo novu misiju u Grčkoj. Članovi te misije rade na granicama, na brodovima i u avionima ili kao „eksperti za falsifikovana dokumenta“, kaže Legeri.

Još od 2014, Fronteks je u okviru jedne druge misije tamo imao 283 službenika. Oni pre svega pomažu pri registraciji izbeglica. U to spada i 15 brodova za spasavanje na moru u slučaju nužde.

Problemi, problemi, problemi

Službenici Fronteksa odlučuju zajedno sa grčkim vlastima da li neko ima izglede da kao izbeglica može da ostane u Evropi. Onaj ko nema izglede za dobijanje azila, sme u Grčkoj da ostane još mesec dana i mora u suštini da se vrati nazad u Tursku.

Evropska unija sa Turskom ima tzv. Sporazum o ponovnom prijemu. Ipak, njegovo sprovođenje je teško, kaže direktor Fronteksa. „Migranti praktično ne mogu da udu vraćeni u Tursku.“ Legeri kaže da ni vraćanje u druge zemlje nije jednostavno jer „treće zemlje ponekad nemaju volje za to“ – ali verovatno ne iz operativnih, već iz političkih razloga, pretpostavlja šef Fronteksa. Njegova agencija obavila je pošle godine 3.500 povrataka. Zbog toga na kraju mnogi ostaju u Grčkoj.

Generalno gledano, Evropska unija bi verovatno trebalo da od Turske očekuje više, kritikuje Legeri – pre svega kada je reč o borbi protiv krijumčara.

Drugi problem jeste to što registracija ne funkcioniše bez problema. Ipak, situacija je od letos mnogo bolja. Jedan od razloga je i to što je Fronteks pomogao Grčkoj da nabavi neophodne uređaje kako bi mogla da uzima otiske prstiju. Situacija će verovatno postati još jednostavnija tek kada budu gotovi tzv. hot-spotovi, odnosno centri za registraciju i raspodelu izbeglica.

Veći budžet, manje osoblja

Fronteks je za brojne nove zadatke u „verovatno najvećoj misiji u istoriji“, protekle godine dobio znatno više novca. Budžet je sa 95 porastao na 142 miliona evra. Međutim, samo za spasavanje izbeglica na moru godišnje je potrebno sto miliona evra. Za 2016. godinu budžet je porastao na četvrtinu milijarde. Sledeće, 2017. godine, mogao bi da iznosi 320 miliona. Centrala te agencije je inače u Varšavi, gde trenutno radi 320 službenika.

Službenike na licu mesta, kao i brodove i avione u Sredozemlju, Fronteks dobija od država-članica Evropske unije. To znači da je, iako Fronteks dobija više novca, ta agencija upućena na pomoć država-članica EU. Baš u tome je problem. Legeri kaže da nedostaje novih službenika. Naravno, on za to ima razumevanja, jer su državama-članicama EU verojatno potrebni službenici za njihove potrebe.

Žice ne pomažu

Kako dalje? Ako navala na granice ostane takva kakva je u poslednje vreme, onda to već ne bi bilo „tako loše“, kaže Legeri. Sve dok krizna žarišta ostanu u Siriji i Libiji, poboljšanja situacije neće biti. Prošle godine je, prema procenama Fronteksa, bilo ukupno 1,8 miliona neregularnih ulazaka u šengenski prostor, ali pri tome je reč o višestrukim registracijama.

To znači da Fronteks ne računa sa smanjenjem broja izbeglica – moglo bi čak da ih bude i više. Bilo kakve žice ne mogu da zaustave navalu, već samo vode do otvaranja novih ruta. Nacionalna rešenja ne pomažu. Umesto toga u rešavanje problema moraju da se uključe sve države Evropske unije, smatra Legeri. Nekakav „plan B“, koji bi bio delotvoran, direktor Fronteksa ne može ni da zamisli.