U Nemačkoj trenutno živi višeizbeglica nego ikada ranije. Krajem prve polovine 2024. e bilo ih je oko 3,48 miliona, kako izveštava „Noje Osnabricker cajtung", pozivajući se na odgovor nemačke vlade na pitanje vladi postavljeno od strane Levice. To je oko 60.000 više nego na kraju 2023. - i najviše od 1950-ih godina.

Tu su uračunaiti svi ljudi bez obzira na njihov boravišni status, koji trenutno traže zaštitu u Nemačkoj iz humanitarnih razloga, od tražilaca azila, priznatih izbeglica, pa do osoba koje su privremeno tolerisane, sa duldungom. Od 3,48 miliona izbeglica, oko 1,18 miliona su izbeglice iz Ukrajine.

Više od 226.000 sa duldungom

Zbog deportacija i dobrovoljnih odlazaka, broj ljudi koji su obavezni da napuste Nemačku je u opadanju, navedeno je dalje u odgovoru Levici. Sredinom 2024. statistika je zabeležila 226.882 osobe sa obavezom napuštanja zemlje, što je 15.760 manje nego krajem 2023. Oni moraju da napuste Nemačku, ali se tolerišu, tj imaju duldung - jer ne mogu da budu deportovani u zemlju porekla.

Imajući u vidu ove podatke, portparolka Levice za pitanja migracija u Bundestagu, Klara Binger, kritikovala je debatu o migraciji u Nemačkoj.

„U Nemačkoj sada živi skoro 3,5 miliona izbeglica, od kojih mnogi već decenijama, a to je samo četiri procenta stanovništva", rekla je Bünger za „Noje Osnabricker cajtung".

Mere posle Zolingena

Debata o migracijama u Nemačkoj se zaoštrila nakon napada nožem u Zolingenu krajem avgusta u kojem je bilo mrtvih i povređenih.

Savezna vlada je predložila, između ostalog, mere protiv nasilnog islamizma i značajno pooštravanje zakona o boravku i azilu. Pored toga, uvedene su granične kontrole sa svim susednim državama. Međutim, konzervativna opoziciona Unija CDU i CSU time nije zadovoljna i hoće još oštrije mere.