S obzirom na to da u Nemačku dolazi sve veći broj izbeglica, sve su glasniji i oni koji pozivaju na ograničavanje ili ukidanje prava na azil u toj zemlji. „Nemačkoj je potrebna pauza od potpuno nekontrolisane imigracije“, rekao je nedavno Jens Špan, član predsedništva konzervativne i opozicione Hrišćansko-socijalne unije (CDU). „Integracija ljudi traumatizovanih ratom ili nasiljem zahteva vreme i resurse. To može da funkcioniše samo ako se broj dodatnih tražilaca azila značajno smanji“, rekao je Špan.

Slično razmišlja i bivši predsednik Socijaldemokratske partije nemačke (SPD) Zigmar Gabrijel. On se u jednom intervjuu založio da se iz nemačkog Osnovnog zakona (nemački Ustav, prim.ur.) izbaci pravo na azil. „Pokušaj da se reaguje na savremeni fenomen masovnog egzodusa individualnim pravom na azil i Ženevskom konvencijom o izbeglicama, neće dovesti do uspeha“, rekao je Gabrijel.

Desničarska, a delom i ekstremistička opoziciona stranka Alternativa za Nemačku (AfD) taj zahtev koji pominje Gabrijel postavlja kao centralnu temu svoje politike još od 2015. godine. Tada je u Nemačku za godinu dana došlo skoro milion izbeglica.

-pročitajte još: Izbeglice u Nemačkoj: gde ih više smestiti?

Pravo na azil zagarantovano ustavom od 1949. godine

Nemačka je jedna od retkih zemalja u svetu koja je u svom najvišem pravnom aktu zacrtala pravo na azil. U članu 16a Osnovnog zakona piše: „Ljudi koji su politički progonjeni uživaju pravo na azil“. S obzirom na politički progon u vreme nacista, Savezna Republika Nemačka se posle Drugog svetskog rata obavezala da će pružati zaštitu izbeglicama iz inostranstva.

Pravo na azil je međutim, 1993. ograničeno ustavnim amandmanom koji su usvojili Demohrišćani (CDU/CSU), SPD i Liberali (FDP). Od tada samo oni koji nisu ušli u Nemačku preko takozvane „sigurne treće zemlje“ mogu da podnesu zahtev za azil. Visoki funkcioner Demohrišćana Torsten Fraj sada predlaže takvo „zajedničko rješenje kao početkom devedesetih“.

No, u vladajućoj koaliciji, koju čine SPD, Zeleni i FDP, malo je verovatno da će se naći većina koja bi glasala za uklanjanje prava na azil iz Osnovnog zakona. „Striktno sam protiv ukidanja individualnog prava na azil“, izjavila je tako ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer (SPD). „Činjenica da politički proganjani ljudi uživaju pravo na azil prema Osnovnom zakonu je lekcija naučena iz terora nacionalsocijalizma.“ A Lamija Kado, političarka Zelenih, kaže: „Ukidanje ljudskih prava u cilju ograničavanja migracija ne može biti rešenje.“

Kritičari optužuju Fraja i druge da su sa svojim inicijativama približili AfD-u, partiji koja prema anketama trenutno ima oko 20 odsto podrške.

Broj izbeglica se povećava – ne samo u Nemačkoj

Prema podacima Ujedinjenih nacija, broj izbeglica širom sveta stalno dostiže nove maksimume. Razlog za to su pre svega novi sukobi koji su se rasplamsali, na primer u Sudanu.

Nedavno je povećan i broj ljudi koji traže azil u Nemačkoj. Od januara do jula ove godine, 175.272 osobe u Nemačkoj po prvi put su zatražile zaštitu od progona. To je skoro 80 odsto više novih prijava nego u istom periodu prošle godine.

Većina je iz Sirije, Avganistana i Turske. Broj turskih državljana koji traže zaštitu ove godine se utrostručio u odnosu na 2022. – delom i zbog ograničenja slobode izražavanja u toj zemlji. Građanski rat u Siriji besni od 2011. godine, a u Avganistanu talibani progone neistomišljenike nakon što su 2021. preuzeli vlast.

Više viza za spajanje porodice

Osim toga, od početka ruskog agresorskog rata u februaru 2022. godine, oko milion ljudi pobeglo je iz Ukrajine u Nemačku. Oni čak ne moraju ni da podnose zahtev za azil i dobijaju „dozvolu boravka za privremenu zaštitu“. Pravni osnov za to je takozvana „Direktiva o masovnom prilivu“ Evropske unije.

Sve više ljudi dolazi i zbog toga što se pridružuju članovima porodica koji su u Nemačkoj ostvarili pravo na zaštitu. Na upit DW, Ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da je od januara za ovu namenu izdato gotovo 16.000 viza: „Od kraja prošle godine beležimo nagli porast zahteva za vize za spajanje porodice za osobe koja imaju pravo na supsidijarnu zaštitu“, navodi se u odgovoru. Osobe koja imaju pravo na „supsidijarnu zaštitu“ su one osobe koja ne mogu da ostvare pravo na azil, ali su im život ili zdravlje u zemlji porekla ugroženi.

Vlada u raskoraku

Vlada u Berlinu ne želi da dira u humanističku srž nemačkog Zakona o azilu. Istovremeno, međutim, ona pokušava da smanji broj izbeglica koji žive u toj zemlji – a i da olakša imigraciju kvalifikovanih radnika.

Za to je imenovala specijalnog predstavnika za zaključivanje migracionih sporazuma sa zemljama porekla. Na taj način bi trebalo da bude deportovano više odbijenih tražilaca azila. U januaru ove godine stupio je na snagu i zakon koji ima za cilj da ubrza proces odobravanja azila u Nemačkoj.

Nemačka vlada se na nivou EU zalaže za reformu zakona Unije o azilu i to pre izbora za Evropski parlament koji se održavaju sledećeg leta. Ona na taj način želi da obezbedi oni koji traže zaštitu mogu da budu odbijeni već na spoljnim granicama EU, ako su im šanse za dobijanje azila male. To bi trebalo da rezultira smanjivanjem broja izbeglica koje stižu u Nemačku.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.