Marko Rojs je nemačku fudbalsku reprezentaciju istrgao iz dubokog sna i pripremio za prekretnicu. Za uspeh na Svetskom prvenstvu možda još nije prekasno, ocenjuje iz Sočija urednik sportske redakcije DW Tomas Klajn.
Oglas
Na kraju je ipak bilo razloga za slavlje. Toni Kros je doslovno u posljednjoj minuti uterao loptu u švedski gol. Bila je to prva i istovremeno najvažnija pobeda Nemačke na ovogodišnjem prvenstvu. Nakon pobedonosnog gola na Olimpijskom stadionu u Sočiju, popustile su sve kočnice: igrači u slavlju na gomili, selektor izvan sebe, navijači u transu.
Sam Kros je nakon utakmice prošetao obavezni počasni krug i kratko pozdravio nemačke navijače. Oni koji su ga tada slavili, samo par minuta ranije bi ga najradije izbacili sa stadiona. Njegovo pogrešno dodavanje na početku utakmice bilo je razlog za vođstvo Šveđana.
Pobednik Rojs
Ali uprkos svoj toj radosti zbog kasnog uspeha, i uprkos njegovom pobedničkom golu, Kros sigurno nije jedini razlog zbog kojeg aktuelni prvak sveta sada opet može da se nada ulasku u osminu finala. Za to su zaslužni drugi igrači, poput Tima Vernera, Manuela Nojera ili Julijana Branda. Ovaj poslednji je u tih par minuta koliko je igrao zaslužan za više šansi nego Tomas Miler ili Jošua Kimih u prethodnih 87 minuta. Julijana Drakslera ne treba ni pominjati.
Umesto njih je Marko Rojs taj koji je zaslužio svu pažnju medija. Igrač iz Dortmunda je na terenu dao sve od sebe: trčao je bez prestanka, dodavao, branio i bio prisutan tokom čitave utakmice. Njegov izjednačujući gol u drugom poluvremenu probudio je „pancere“ koji su polako tonuli u letargiju i samozaljubljenost – i potpuno je preokrenuo igru. I ne samo to. Promenilo se i držanje nekih igrača. Shvatili su da se nalaze na Svetskom prvenstvu, a da svetski prvaci ponekad moraju i da potrče, da se bore i da prevazilaze sopstvene granice. To je očigledno doprlo do većine igrača.
I mrlje od trave su deo igre
Jedno je na drugom nastupu „pancera“ u Rusiji postalo jasno: ako se želi da se zadrži realna šansa za ostanak na turniru, selektor mora u igru da ubaci one igrače koji imaju ispravni pristup. Jer za uspešnu igru potrebno je više nego samo da se prošetaju kopačke po terenu 90 minuta. I mrlje od trave na dresu deo su te igre.
Pozitivna vest je ta da Joahim Lev zaista ima dovoljno igrača u ekipi na raspolaganju kojima se stvarno igra fudbal i koji u igru unose potrebni angažman. Ali zato bi trener prvo morao da im da dâ igraju. Brant, Rojs, Verner ili Leon Gorecka – s tim igračima „panceri“ još ima izgleda da postignu nešto na turniru u Rusiji.
Od nemačkog „Čuda u Bernu“, preko Maradonine „Božije ruke, do Zidanovog „Udarca glavom 2006“. Istorija Svetskih prvenstava u fudbalu puna je nezaboravnih trenutaka. Ovako ih vidi argentinski karikaturista Hermán Aksel.
Foto: Aczel / Edel Books
Montevideo, Bog te video!
Prvo Svetsko fudbalsko prvenstvo održano je u Urugvaju 1930. godine. Većina učesnika bila je iz severne, centralne i južne Amerike, a iz Evrope su stigle samo četiri ekipe – među njima i jugoslovenska. U finalnoj utakmici pobedio je domaćin u susretu protiv večitog rivala – Argentine. Rezultat: 4:2.
Foto: Aczel/Edel Books
Čudo u Bernu
Prvo Svetsko fudbalsko prvenstvo posle Drugog svetskog rata održano je 1954. godine u Švajcarskoj. Najjača ekipa bila je reprezentacija Mađarske. U prvom kolu je „mađarska Laka konjica“ savladala Nemačku sa 8:3. Ali Nemci su im se u finalu odužili (3:2) i prvi put postali Svetski prvaci. Fric Valter (levo) i legendarni trener Sep Herberger na ramenima navijača.
Foto: Aczel/Edel Books
Samo jednom
Engleska – „majka fudbala“ – samo je jednom u istoriji Svetskih prvenstva bila prvak i to na domaćem terenu 1966. godine. U finalu je savladala Nemačku rezultatom 4:2. I danas je sporan gol koji je Engleska postigla u 101. minutu produžetka utakmice. Bobi Mur (na slici s peharom) i njegovi saigrači doneli su Engleskoj prvu i za sada jedinu titulu prvaka sveta.
Foto: Aczel/Edel Books
Brazilska samba
Brazil je 1970. godine po treći put postao svetski prvak. Kralj fudbala – Pele (na slici) i njegovi saigrači bili su čarobnjaci na terenu u Meksiku. U finalu su savladali Italiju rezultatom 4:1. Na šest utakmica Svetskog prvenstva Pele je postigao 19 golova. Prvi put su te godine sve utakmice na televiziji prenošene u boji.
Foto: Aczel/Edel Books
Bombarder nacije
Na Svetskom prvenstvu koje je 1974. prvi put održano u Nemačkoj, bilo je nekoliko premijera: „Kajzer-Franc“ Bekenbauer protiv „kralja totalnog fudbala“ Krojfa, Zapad protiv Istoka ili – novi pehar. U finalu se domaćin sastao s Krojfovom Holandijom i – Nemačka je slavila rezultatom 2:1. Pobednički gol postigao je „bombarder nacije“ Gerd Miler (u sredini).
Foto: Aczel/Edel Books
Božija ruka
Svetsko prvenstvo 1986. u Meksiku ostaće zapamćeno kao šou argentinske fudbalske zvezde Dijega Maradone. Zahvaljujući njegovoj genijalnosti i njegovom lukavstvu, Argentina je po drugi put postaja prvak sveta. Sam Maradona postigao je lep, ali sporan gol. U susretu protiv Engleske je uz pomoć ruke loptu ubacio u mrežu. Maradona je kasnije izjavio da je to bila „Božija ruka“.
Foto: Aczel/Edel Books
Pljuvanje
Godine 1990. Nemačka je u Italiji slavila treću titulu svetskog prvaka. „Panceri“ su u finalu pobedili Argentinu 1:0. Prvenstvo je ostalo zapamćeno po nesportskom ponašanju Holanđanina Franka Rijkarda (desno) koji je pljunuo Rudi Fellera u osmini finala. Obojica su isključena iz igre. Nemačka je pobedila 2:1 i ujedno se revanširala za poraz na Evropskom prvenstvu 1988. godine.
Foto: Aczel/Edel Books
Zidanov udarac glavom
Godine 2006. slavila je Italija, koja je, nakon izvođenja jedanaesteraca, kao domaćin u finalu savladala Francusku. Neslavan trenutak prvenstva bio je kada je kapiten francuske reprezentacije Zinedin Zidan glavom udario Italijana Marka Materacija. Isključen je sa utakmice i to je označilo kraj njegove uspešne fudbalske karijere.
Foto: Aczel/Edel Books
Napokon titula
Na Svetskom fudbalskom prvenstvu u Južnoafričkoj Republici dominirala je Španija sa svojom „tiki-taka“ igrom. Španci su u finalu savladali Holandiju rezultatom 1:0. Pobednički gol je postigao Andres Inijesta (broj šest na slici). Nemačka je u borbi za treće mesto savladala Urugvaj rezultatom 3:2.
Foto: Aczel/Edel Books
Kralj driblinga
Na Svetskom prvenstvu 2014. godine Argentinu je predvodio Lionel Mesi. Njegovi majstorski driblinzi doveli su Argentinu do finala gde ju je sačekala Nemačka koja je prethodno savladala domaćina, Brazil, rezultatom 7:1.
Foto: Aczel / Edel Books
Ekipa sa četiri titule
Finalni susret na Svetskom prvenstvu 2014. godine održan je pred 75.000 gledalaca na stadionu Marakana u Rio de Žaneiru. Nemačka je pobedila Argentinu rezultatom 1:0 i tako postala prva evropska reprezentacija koja je osvojila titulu na američkom kontinentu. Na slici su igrači nemačke reprezentacije koji su nastupili u finalu.
Foto: Aczel / Edel Books
Sporni domaćin 2018.
Domaćin Svetskog prvenstva 2018. godine je Rusija. Nakon što su Svetsku fudbalsku federaciju FIFA potresli skandali s korupcijom i dopingom, dodela organizacije Prvenstva Rusiji izazvala je žestoke reakcije. Prvenstvo će biti otvoreno 14. juna susretom Rusija – Saudijska Arabija. Finalna utakmica igra se 15. jula na stadionu Lužnjiki u Moskvi.
Foto: Aczel / Edel Books
Stripom kroz Svetsko prvenstvo
Izdavačka kuća „Edel Books“ je povodom Svetskog prvenstva pustila u prodaju ilustrovanu istoriju Svetskih fudbalskih prvenstava pod naslovom „World Cup 1930-2018“. Nezaboravni trenuci kroz 84-godišnju istoriju predstavljeni su s dosta humora. Na naslovnoj strani su svetske fudbalske zvezde 2018. godine kao što su Ronaldo, Nejer, Mesi i Nejmar.
Foto: Aczel / Edel Books
Karikaturista
Argentinski umetnik Herman Aksel (Germán Aczel) karijeru je počeo u rodnom Buenos Ajresu u kojem je, pored ostalog, radio i za sportski časopis „El Grafiko“. Sa 26 godina doselio se u Nemačku i danas živi u Minhenu. Trenutno radi za renomirani engleski fudbalski magazin „FourFourTwo“.