Za jedne sovjetski spomenici simbolišu vreme okupacije Crvene armije i Staljinov režim. Za druge oni predstavljaju simbol pobede nad nacističkom Nemačkom u Drugom svetskom ratu. Ruski napad na Ukrajinu je tu debatu ponovo oživeo, pre svega u Poljskoj ili Litvaniji gde je Spomenik pobede u Rigi posle početka rata preko noći uklonjen.

Bugarska je u odnosu na ovo pitanje podeljena. Jedan od razloga je izostanak suočavanja sa komunističkom prošlošću u zemlji. Veliki broj ljudi idealizuje još uvek to vreme.

Spomenik sovjetskoj armiji u Sofiji

Džinovski spomenik u parku, usred glavnog grada Sofije je stub visok 40 metara na karaju platoa koji je napravljen za skupove. Na vrhu spomenika crvenoarmejac je digao oružje nad glavom jedne seljanke i jednog radnika. U podnožju tri reljefa pričaju priču o Crvenoj armiji.

Pre deset godina pokrenuta je Inicijativa za demontažu Spomenika u čast Sovjetske armije“. Spomenik je podignut 1954, deset godina nakon što je Sovjetski savez objavio rat Bugarskoj.

„Posle invazije Crvene Armije u Bugarskoj je uspostavljen komunistički režim. Spomenik je podignut u vreme neslobode, kada su okupatori sebe nazvali oslobodiocima“, kaže Marta Gorgijeva iz Inicijative. Ona vidi sličnosti između bugarske prošlosti i ukrajinske sadašnjosti: „Neka vojska napadne tek tako jednu zemlju, i označi sebe kao oslobodioca kada pobedi u ratu."

Bugarska se za vreme Drugog svetskog rata, između 1941. i 1944, borila na strani Trojnog pakta, ali nije slala vojnike na istočna ratišta, odbijajući da objavi rat Sovjetskom Savezu. Bugarska je 1944. raskinula pakt s nacističkom Nemačkom i proglasila neutralnost. Sovjetski Savez je odbio ponudu za primirje i Moskva je Sofiji objavila rat.

Samo tri meseca posle sovjetske invazije, komunisti su 9. septembra 1944. preuzeli vlast. Ubili su između 18.000 i 30.000 ljudi – među njima novinare, sveštenike, bivše ministre i veleposednike.

U Bugarskoj se malo zna o tom mračnom poglavlju istorije. Marta Georgijeva i njeni ljudi smatraju da bi se to promenilo kada bi spomenik bio uklonjen.

„Želimo da depolitizujemo to mesto, jer taj spomenik deli naše društvo“, kaže Kuper Saparev, takođe član Inicijative. „Ne možemo da koristimo to mesto zbog spomenika, on ne gleda u budućnost već je pre kriminalna propaganda prošlosti i proizvodi napetost."

Gradska uprava je 1993. odlučila da se spomenik ukloni, ali razne institucije su izbegavale rušenje. „Dokazali smo da nije spomenik kulture, a autoriteti su potvrdili da to nije spomenik vojnicima", kaže Marta Georgijeva.

Čuvanje prošlosti bez suočavanja s njom

Postoje i brojni protivnici uklanjanja spomenika. „To je zajedničko mesto sećanja, koje treba da nas podseti na to, da je tako puno ljudi koji nikada nisu želeli taj rat, umrlo u tom nemilosrdnom i krvavom ratu. Mora se sačuvati sećanje na njih“, kaže jedna žena.

Ona pripada grupi ljudi koji su se 9. maja, na Dan pobede nad nacističkom Nemačkom, okupili kod spomenika. Taj dan se obeležava u više bivših komunističkih zemalja. Za one koji na taj dan mašu ruskim zastavama usred zemlje koja je članica EU, spomenik je simbol antifašističke borbe. Ta borba za njih nikada nije okončana. Više učesnika tvrde da je „zapad“ agresor u Ukrajini.

Putinova propaganda pada u Bugarskoj na plodno tlo. Zemlja se nikada nije do kraja oslobodila ruskog uticaja. Bugarska nije do kraja prevladala svoju prošlost. Ima premalo suočavanja s činjenicama, a previše dezinformacija. Jedva da se govori o strahotama komunističkog vremena. Problematična tumačenja istorije proširila su se zemljom.

Kreativno rešenje?

Treća mogućnost jeste da se spomenik pretvori u muzej ili da ga spoje s postojećim kulturnim ustanovama, kao što je Muzej socijalizma u kojem su brojni portreti Lenjina, Če Gevare i Dimitrova.

„U ono vreme umetnost je morala da služi propagandi. Bila je oruđe političke moći i ideologije. Komunistička partija se stopila sa državom i taj jednopartijski sistem je kontrolisao sve oblasti javnog političkog i kulturnog života. Umetnost nije bila isključena iz tih procesa“, kaže kurator Nikolaj Uštvalijski. On je od 2011. direktor Muzeja.

Zbog veličine, spomenik ne bi mogao da stane u park muzeja, ali predlaže da ga premeste u Dimitrovgrad, koji je bukvalno nastao ni iz čega u vreme komunističke vladavine.

„Dimitrovgrad je bio simbol izgradnje novog, socijalističkog društva u Bugarskoj“, kaže on. „Dimitrovgrad je sam po sebi socijalistički spomenik, pa bi se taj spomenik koji odaje počast stranoj armiji, tu najbolje uklopio."

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.