„U Bugarskoj su protesti policajaca, penzionera i boraca za zaštitu životne sredine propratili zvanično preuzimanje predsedavanjem EU“, piše dnevnik Štutgarter nahrihten: „policajci su demonstrirali da važnim raskrsnicama u Sofiji tražili više novca; pred parlamentom u Sofiji su seniori tražili veće penzije“.

- pročitajte još: Junker: Postavljamo temelje za proširenje

List Handelsblat primećuje da „Bugarska pojačava pritisak da uđe u evrozonu“ i da ta zemlja već ima „dozvolu za štampanje, jer Evropska centralna banka proizvodi banknote u balkanskoj državi Bugarskoj, jedino što Bugari te novčanice još ne smeju da koriste u svojoj zemlji“. Ministar finansija Vladislav Goranov je izjavio da će do sredine godine podneti zahtev za prijem svoje zemlje u mehanizam ERM II a to je „čekaonica za evro. Kursevi valuta zemalja koje žele u evrozonu smeju da se menjaju samo u ograničenom obimu. Za bugarsku valutu to nije nikakav problem, jer kurs leva je već čvrsto vezan za kurs evra. Jedna valuta u okviru ERM mora da funkcioniše bar dve godine pre nego što pređe u evro.“

„Nisu sve zemlje evrozone oduševljene idejom da im se Bugarska pridruži. Prema navodima diplomata EU, Nemačka i Austrija imaju određene zamerke. Nemačke su u vezi sa dužničkom krizom, koja je pokazala da privrede kao što su grčka ili portugalska nisu dorasle zahtevima monetarne unije. Pre uvođenja evra, taj problem su države rešavale tako što su obarale vrednost svojih valuta. Pošto ne mogu da obore vrednost evra, neke evropske države su dospele pod veliki pritisak da smanje plate i cene. Posledica su bili socijalni problemi i veliki porast državnih dugova – sa poznatim posledicama po čitavu evrozonu.“

- pročitajte još: Bugarski plan za Evropsku uniju

Bečki Standard piše da „Bugarska pritiska pedalu gasa kada je reč o uvođenju evra“ i citira ministra finansija Goranova koji je rekao da njegova zemlja ispunjava sve formalne mastrihtske kriterijume za uvođenje evra. List podseća da Bugarskoj ekonomski „ide dobro, između ostalog i zbog subvencija EU koje čine 11 odsto BDP. Rast privrede iznosi 3,9 procenata“.

Za portal javnog servisa MDR je o bugarskom predsedavanju EU govorila ekspertkinja za Jugoistočnu Evropu Johana Dajmel: „Očekuje sa da se Bugarska – a to je i deo bugarskog programa na čelu EU – pobrine za svoje susede, dakle ciljano za Zapadni Balkan. U Bugarskoj će u maju biti održani veliki balkanski samit. Tu bi trebalo ojačati perspektivu pristupa regiona EU, perspektivu koja postoji od poslednjeg takvog velikog samita održanog 2003“.

O izbegličkom problemu Dajmelova je rekla: „Jasno je da Dablinski regulativ mora biti revidiran i prepravljen. Bugarska se pokazala solidarno i daje izbeglicama dozvolu boravka. Većina izbeglica, međutim, ne želi da ostane u Bugarskoj, već hoće dalje – u Nemačku ili skandinavske zemlje. Bugarska je na granici sa Turskom podigla ogradu i spada u odgovorne za obezbeđenje spoljnih granica EU.“

- pročitajte još: Bez kompromisa u procesu proširenja

Kada je reč o perspektivama pristupa Srbije, Makedonije i Albanije, Dajmelova smatra da su te zemlje „kao i čitav Balkan integralan deo Evrope. Samit o Zapadnom Balkanu u maju će biti važan signal. U našu srednjeevropsku i nemačku svest mora prodreti važnost tog prostora. Zato je i Nemačka pokrenula tzv. Berlinski proces. Kada se u regionu Zapadnog Balkana jave ozbiljniji problemi, onda to ima neposredne posledice kod nas.“

priredio Saša Bojić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android