Predsedavanje EU za Bugarsku je bez sumnje veliki izazov. Pregovori o Bregzitu, diskusije o zajedničkoj izbegličkoj i migrantskoj politici, priprema finansijskog okvira za period od 2020. godine – samo su tri teška zadatka.

No Sofija se potrudila da nađe i „svoju“ temu koju će isticati tokom šestomesečnog predsedavanja EU. U pitanju je evropska budućnost Zapadnog Balkana gde bi Bugarska mogla da bude dragoceni posrednik. Planira se čak i održavanje vanrednog samita EU za 17. maj 2018. godine.

 - pročitajte još: Srbija, Bugarska, Rumunija, Grčka - periferija hoće na glavnu binu

Nemački socijaldemokrata Gernot Erler, bivši državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova i predsednik Nemačko-bugarskog foruma, za DW kaže: „Bugarska će se snažno založiti za Zapadni Balkan i za politiku proširenja i integracije. Za to ima dobre preduslove kroz svoje bilateralne odnose u regionu.“

Bivši predsednik Evropskog parlamenta Hans-Gert Petering, nezvanično glavni savetnik bugarske vlade u vezi sa njenim predsedavanjem EU, ipak je oprezan. Prema njegovom mišljenju poruka bi trebalo da glasi: „Ne možete brzo da postanete članice, morate da se reformišete, morate da suzbijete korupciju i uspostavite vladavinu prava. Zauzvrat u pojedinim oblastima, kao što su smanjenje rominga ili pitanje digitalizacije, možda možete biti tretirani kao druge zemlje EU.“

Više posrednik, manje vođa

Nadležna ministarka Liljana Pavlova predstavila je program predsedavanja, kako u bugarskom, tako i Evropskom parlamentu. Osim evropske perspektive za Zapadni Balkan, Pavlova se fokusirala na budućnost mladih, što je direktno povezano sa budućim budžetom za 2020. godinu i Bregzitom, bezbednost i stabilnost, s obzirom na izbeglice i migraciju, zatim zajednička evropska odbrana i privredni rast te jedinstveno evropsko digitalno tržište.

Pri tom su se prioriteti koji su bili postavljeni značajno menjali. Pre svega zato što je bugarska vlada prvobitno istaknute ciljeve izmenila nakon usaglašavanja sa institucijama EU i realnošću. U međuvremenu Sofiji je postalo jasno da će za vreme predsedavanja više imati ulogu da koordinira nego da vodi. I da će se veliki problemi poput Bregzita i izbeglica rešavati posredovanjem Bugarske, a ne pod njenim vođstvom.

 - pročitajte još: „Naredne dve godine će biti dobre za proširenje"

Kada je reč o migraciji, Sofija će pokušati da otkloni razlike između zapadne i istočne Evrope i tražiti konsenzus pre nego što u julu 2018. predsedavanje preuzme Austrija, jer Beč se, kao što je poznato, zalaže za znatno strožiju migrantsku politiku.

Kada je reč o Bregzitu, pregovarač EU Mišel Barnije i bugarski premijer Bojko Borisov nadaju se da bi za vreme bugarskog predsedavanja mogao da se postigne veliki napredak. „Neophodni su veliki zajednički napori, pošto je odvajanje Velike Britanije od EU težak proces i zato što će u budžetu EU biti deset milijardi evra manje nego što ih je danas“, naglašava Borisov. Barnije je ocenio da je Bugarska dobro pripremljena za predsedavanje EU i zahvalio se za bugarski angažman za nastavak pregovora o Bregzitu.

Slabija strana predsedavanja EU

Zemlja koja je još uvek pod monitoringom EU preuzima njeno predsedavanje – za Johanu Dajmel, iz Društva za jugoistočnu Evropu u Minhenu, to je „novum“. Poslednji izveštaj o Bugarskoj u okviru Mehanizma zaštite i provere za nju je „veoma alarmantan“.

„Reč je o direktnom napadu na nezavisnost sudstva, potkopavanju nezavisnosti sudija, pa čak i protivustavnim zakonima.“ S obzirom na to, Bugarska ne može biti uzor, ocenjuje Dajmel za DW: „Ukoliko takvi elementarni deficiti postoje, kako onda motivisati zemlje Zapadnog Balkana za reforme u oblasti pravosuđa i vladavine prava, za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala?“

Dajmel podseća i na veoma sumnjivu situaciju sa medijima u Bugarskoj i zaključuje: „Da li je Bugarska pravi predsedavajući EU, koji se bavi tim pitanjima i stavlja ih na dnevni red? Sumnjam u to.“

Ipak proevropska većina

Sumnje u sposobnost Bugarske da uspešno vodi EU iznose se i iz drugih razloga. U bugarskoj vladi zastupljeni su i ultranacionalisti iz saveza „Ujedinjene patriote“. Za Daniela Kadika, iz Fondacije Fridrih-Nauman koja je bliska nemačkim liberalima, to je problematično: „Poznati ksenofobi, nacionalisti i protekcionisti, postaće predsednici raznih saveta. Poput potpredsednika vlade, Valerija Simeonova, koji ne skriva mržnju prema manjinama, kada za Rome javno kaže da su 'divlji majmuni'.“

 - pročitajte još: Bugarski fašista, poverenik za integraciju

Hans-Gert Petering ipak očekuje da će premijeru Borisovu poći za rukom da disciplinuje koalicionog partnera, „kako bi mogao da nastavi proevropski kurs“. U tome može da se osloni na većinu stanovništva.

Prema podacima agencije Galup internešenal, 62 odsto Bugara veruje u EU – porast za 12 odsto u odnosu na decembar 2016. godine. Isto tako, 55 odsto građana veruje da će Sofija uspešno obaviti predsedavanje EU. Bugari takođe veruju da će im predsedavanje doneti i dodatni bonus za pristup Šengenu i evrozoni.

Stručnjaci ocenjuju da pristup Šengenu nije sporan, dok je pristip evrozoni i dalje pod znakom pitanja. Bugarska doduše može da se pohvali veoma dobrim ekonomskim napretkom, ali nema veliku podršku u evrozoni.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android