Jedna stvar je zajednička siromašnim i bogatim ljudima, kaže se u „Igri lignje“ („Squid Game“): ne uživaju u životu. Jedni jer ne mogu da skrpe kraj s krajem, a drugi jer se dosađuju u izobilju. Zašto ih onda ne spojiti?

I tako „Igru lignje“ organizuju veoma bogati, koji iz razonode pozivaju stotine gubitnica i gubitnika. Onda ih vode kroz šest rundi igre. Svako ko ne prođe rundu biće „diskvalifikovan“ – pogubljen. A pobedniku se smješi milionska novčana nagrada.

Radnja najuspešnije serije u istoriji Netfliksa bazirana je na jednostavnoj dečijoj igri, samo na život i smrt. Bilo da se radi o igri u kojoj svako ko se u pogrešnom trenutku mrdne biva upucan u glavu, ili nadvlačenju konopca gde gubitnički timovi u jezivoj tišini padaju u ponor – na kraju se više računaju perfidni psihološki trikovi, kojima igračice i igrači moraju da prođu runde „Igre lignje".

Brutalno i neizdrživo

Serija je katkad toliko jeziva da neki sa slabijim želucem prestaju da je gledaju. Ko izmišlja ovako nešto? To je korejski reditelj i scenarista Hvang Duang Hjuk. On je imao spremnu priču još 2008, ali je s njom samo obijao pragove. Niko nije hteo da se upusti u snimanje, a svim potencijalnim producentima je bilo previše brutalno i nerealno.

Hvang Duang Hjuk ispiračo je Volstrit žurnalu da je tada, da bi preživeo, morao čak da proda svoj laptop. Pandemija je toliko produbila jaz između bogatih i siromašnih da je to postala salonska, sveprisutna tema, kaže Duang Hjuk.

„Svet se promenio. U odnosu na to kako je bilo pre deset godina, sve što se u ovoj seriji događa je za današnje ljude veoma realno“, kaže reditelj ove hit serije.

Ogledalo društva

Prošle godine je korejski film „Parazit“ osvojio Oskara. I u ovom filmu je takođe centralna tema struktura korejskog društva. Možda je međunarodni uspeh ovog filma doprineo što je „Igra lignje“ startovala tako dobro.

Zapravo neslućeno dobro – sa odavno prevaljenih sto miliona gledalaca, to je najgledanije Netfliksova serija ikad. U više od 90 zemalja je dospela na prvo mesto po gledanosti na ovoj striming-platformi. Neki bi se setili takođe južnokorejskog muzičkog hita „Gangnam stajl“ koji je pre par godina zaludeo planetu i postao najgledaniji spot na Jutjubu.

Sulgi Li, stručnjak za film i medije na Slobodnom univerzitetu u Berlinu, smatra da serija neobično jasno prikazuje probleme društva u Južnoj Koreji. „Radna mesta se ukidaju, strani radnici se eksploatišu i obespravljuju, hijerarhijska struktura postaje očiglednija. U toku pandemije se izveštavalo o povećanoj stopi samoubistava ljudi koji su jednostavno propali kroz pukotine socijalnog osiguranja. Mislim da su slične globalne tendencije u Koreji još izraženije.“

Uklapa se što su igračice i igrači u seriji iz svih društvenih miljea: otpušteni radnici, izrabljivani Pakistanci, nekadašnji elitini student, žena koja je izbegla iz Severne Koreje, lekar koji je pogrešno lečio pacijenta i naravno gangster. Niko od njih „napolju“ nema više nikakve šanse, jer društvo je brutalno prema gubitnicima.

I zbog toga skoro svi koji su preživeli prvu rundu, dobrovoljno idu dalje. Kako se kaže na jednom mestu u seriji: „Postoje dva pakla. Gori se zove – stvarnost.“

Nasilje nije najbrutalnije

Ima kritika na račun „Igre lignje“ zbog drastičnih scena nasilja. I to iako nasilne orgije u popularnim filmovima i serijama nisu ništa novo. Počnimo od filmova Kventina Tarantina, pa sve do veoma uspešne seriji „Igra prestola“ (2011-2019).

Zaista brutalno u seriji je, kaže Li, to što se jednostavne dečije igre pretvaraju u krvavi pir – na igralištu, ispred zidova oslikanih oblačićima…

„Veoma jednostavan, ali efikasan trik je što se serija oslanja na arhaične dečije igre poput klikera ili natezanja konopca, i što nasilje eskalira upravo iz tih igara. Nije sâmo nasilje, već je napetost između igre i nasilja ono što je najinteresantnije u seriji“, dodaje naš sagovornik.

Zašto je „Igra lignje“ tako popularna posebno kod mladih, za Lija je očigledno: mnogo toga podseća na strukturu računarskih igara. Tu je brojanje mrtvih, sakupljanje trofeja i poena, tu su nivoi. Ako savladaš jedan nivo prelaziš na drugi.

Zavisnici od serija često mogu da predvide šta će se u narednom trenutku dogoditi. U „Igri lignje“ to ne uspeva uvek. Scenarista Hvang Duang Hjuk istresao je dosta iznenađenja.

Pri tom gledaoci teško da mogu da se identifikuju sa nekim od likova. Runde igre zahtevaju uvek nove timove – ako su neki u jednoj rundi morali da se drži zajedno, u sledećoj postaju smrtni protivnici. Ovde niko nije siguran. Jer, najjači mogu postati najslabiji i obrnuto.

Drastičan način na koji je ispričana ova priča svakako treba zahvaliti kulturnoj i političkoj pozadini Južne Koreje. „U Koreji ima mnogo protivrečnosti između tradicije i modernog vremena“, kaže Sulgi Li. „A te brojne konfliktne zone su za filmove i serije veoma interesantne. Zbog toga se priče pričaju radikalnije. Jer, u društvu vlada stalna napetost.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu