Bundestag je velikom većinom glasova usvojio rezoluciju o boljoj zaštiti života Jevreja u Nemačkoj. U deklaraciji, koja ni na koji način nije pravno obavezujuća, Parlament poziva na strožu akciju protiv antisemitizma.

Jedino se poslanici Saveza Sara Vagenkneht i Levice nisu složili s predlogom teksta koji su zajednički formulisale poslaničke grupe (do skoro) vladajućih stranaka SPD, Zeleni i FDP, kao i poslanici opozicionih demohrišćana (CDU/CSU). Ipak, od teksta rezolucije ogradili su se i neki članovi SPD-a i Zelenih.

Gotovo dvosatna rasprava ostala je u senci događaja od prethodne večeri, odnosno raspada vladajuće koalicije. Kada je predsednica Bundestaga Berbel Bas započela sednicu, bila je prisutna samo trećina poslanika.

Rasprava koja je dugo odlagana

Rezolucija je doneta neposredno uoči obeležavanja godišnjice „Kristalne noći“, tokom koje su 9. novembra 1938. godine nacisti uništavali sinagoge i jevrejske prodavnice u Hitlerovoj Nemačkoj. Tada su poginule na stotine Jevreja.

Pritom rezolucija Bundestaga stiže i 13 meseci nakon terora islamističkog Hamasa. Poslaničke grupe u nemačkom parlamentu su već u prvim nedeljama nakon tog napada na Izrael odlučno najavile donošenje odgovarajuće rezolucije – ali dugo se ništa nije događalo. U međuvremenu su se parlamenti nekoliko nemačkih pokrajina o tome već izjasnili. Broj antisemitskih napada, prestupa i zločina u Nemačkoj je nakon 7. oktobra eksplodirao.

U avgustu je grupa od oko 150 akademika, pravnih stručnjaka i jevrejskih umetnika koji žive u Nemačkoj u otvorenom pismu izrazila „duboku zabrinutost“ zbog teksta predložene rezolucije. Njihov prigovor: iako rezolucija ima za cilj da se „zaštiti jevrejski život u Nemačkoj“, ona ga, smatraju, u stvari ugrožava „povezivanjem svih Jevreja s postupcima izraelske vlade, što je notorni antisemitski kliše“.

„Nikad više je sada“

U uglavnom objektivnoj raspravi u Bundestagu učestvovalo je oko 20 poslanika. Troje do četvoro se osvrnulo na kritične tačke rezolucije, naglasili su da ih odbacuju ili pozvali na poboljšanja teksta.

„Nikad više je sada“, rekao je tako Dirk Vize (SPD). Sramota je, dodao je, da danas „ljudi jevrejske vere razmišljaju o odlasku iz Nemačke“.

Svako ko dođe u Nemačku i želi tu da živi, upozorila je poslanica CSU Andrea Lindholc, mora da „prihvati jevrejski život i odgovornost za pravo Izraela na postojanje ili će morati da napusti našu zemlju“.

Ali nisu se samo govornici iz redova Zelenih i SPD-a usprotivili tezi da je mržnja prema Jevrejima u Nemačku stigla tek sa imigracijom. Beatriks fon Štorh (AfD) rekla je da bi bez „Merkelinog otvaranja granica“ 2015. Jevreji u Nemačkoj živeli bezbedno. Armin Lašet (CDU) se toj tezi suprotstavio. Sinagoge u Nemačkoj policija ne štiti tek od 2015. godine, podsetio je. „U Nemačkoj postoji antisemitizam zdesna i sleva, od imigranata, ali i od mladih Nemaca bez imigrantske pozadine“, rekao je Lašet.

Nijedan govornik nije bio tako jasan o situaciji na Bliskom istoku i postupcima izraelske vlade kao Gregor Gizi (Levica). S dobrim razlogom je pravo Izraela na postojanje je nemački državni rezon, rekao je on, ali „nema sigurnog Izraela bez sigurne i suverene Palestine“, dodao je. Kritika izraelske vlade mora biti „dozvoljena i ona nema nikakve veze s antisemitizmom“ ako ne sadrži odbacivanje judaizma. Gizi je rekao: „Trenutna izrazito desničarska izraelska vlada pod Netanjahuom nažalost nije deo rešenja, već pre deo problema u bliskoistočnom sukobu.“

„Danas nije kraj rasprave“, istakao je poslanik FDP-a Konstantin Kule. On je rekao da očekuje „početak široke društvene debate“.

Ta debata se poslednjih nedelja više vodila van parlamenta. Bilo je oštrih primedbi akademika i nevladinih organizacija. Međutim, dan pre rasprave, brojna jevrejska udruženja i organizacije u Nemačkoj objavili su zajedničku izjavu u kojoj su pozvali na usvajanje, kako smatraju, rezolucije koja je odavno trebalo da bude doneta.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku