Kada je Hladni rat u ranim 60-im bio na vrhuncu, Bundesbanka je izgradila sistem bunkera sa trezorima, kako bi sačuvala valutu za crne dane. Projekat je bio tajan. Ispod placa od 9000 kvadratnih metara u stambenom bloku u dolini reke Mozel, izgrađeno je 1500 kvadratnih metara bunkera, sa hodnicima dužine 300 metara. Potrošeno je 3000 kubnih metara betona.

Bivša kuća jednog lekara na ogromnom placu, pretvorena je u centar za obuku radnika Bundesbanke. Samo šef tajnog centra za obuku je znao šta se nalazi u podrumu kuće. Soba na slici se nalazi u bunkeru i u slučaju nuklearnog napada na obližnju nuklearnu bazu Bihel, služila bi kao kancelarija.

Sa zaštitnim odelima i gas maskama „posada“ bunkera je trebalo da se zaštiti od radioaktivnih padavina i drugih opasnosti. Pored toga, postoji prostor za dekontaminaciju vodom i uređaj za merenje eventualne nuklearne kontaminacije.

Bunker nije bio samo tajno skrovište za nemačke marke i njene čuvare. U slučaju atomskog napada, pružio bi zaštitu za 175 ljudi, preciznije- muškaraca. Sanitarni čvorovi ukazuju na to da žene nisu bile predviđene. Zaliha je bilo za period od dve nedelje.

Odavde bi posada bunkera mogla da ima kontakt sa spoljnim svetom. Tu su četiri telefonske i dve telegrafske linije. Nije bilo nikakvog „crvenog telefona“ mada su o tome ispredane legende.

Trezor – najvažniji deo bunkera, nalazi se iza ovih čelična vrata. Ono malo ključeva za njih, nisu bili čuvani u bunkeru. Samo revizori Bundesbanke su ih imali i znali kombinacije brojeva. Ipak, ova vrata redovno otvorena kako bi se novac prebrojao. Navodno, tokom četvrt veka nije nestalo ni jedna novčanica.

Novac je trebalo da posluži u slučaju da strane sile pokušaju da destabilizuju nemačku marku ogromnim količinama falsifikovanog novca. Do toga nikada nije došlo. 1988, tj pre kraja Hladnog rata, taj strah je očigledno nestao i novac je uništen, a da nikada ne postao zakonsko sredstvo plaćanja. Samo nekoliko novčanica još uvek postoji - kao istorijski dokument.

Dokumentacioni centar su stvorili Petra i Manfred Rojter. Bračni par zapravo ima autobusku kompaniju u susednom gradu, a 2014. su kupili bunker i plac na kojem se nalazi. U bivšem centru za obuku, žele uskoro da otvore hotel.

U međuvremenu, bunker je pod zaštitom države, poput mnogih zgrada u turističkom gradu Kohem na Mozelu (Cochem an der Mosel): neo-gotički carski dvorac, srednjevekovno srce grada i naravno čuveno vino. „Dokumentacioni centar“ je samo još jedna atrakcija.