Odlukom predsednika Srbije Aleksandra Vučića na mestu predsednika srpskog parlamenta našla se Ana Brnabić, koja na to mesto dolazi sa premijerske funkcije. Glasačka mašinerija vladajuće stranke je uredno aminovala Vučićevu odluku, koja je naišla na oštru osudu opozicije.

Opozicija nije prisustvovala tom glasanju, jer kako navode „očekuju da Brbnabićeva neće voditi sednice po poslovniku, da će biti mnogo nemilosrdnija i glasnija prema opoziciji, jer će to činiti sa mesta predsedavajućeg skupštine, zaduženog za sprovođenje poslovnika".

Višednevnu raspravu je obeležio popriličan haos u srpskom parlamentu, ometanje rasprave, haotična buka, psovke, a povremeno je ka predsedavajućem bacan i toalet papir. Taj momenat je toliko fascinirao predsednika Srbije da je iz Brisela optužio opoziciju za krađu toalet papira iz skupštinskih toaleta.

Svoj doprinos skupštinskom haosu su, očekivano, dali i srpski tabloidi, koji su se prosto utrkivali ko će smisliti pogrdniji naslov za vođe srpske opozicije. „Podivljali Đilasovci" je uglavnom bio lajt motiv pomenutih naslova.

Vulgarizacija parlamenta

Poslanici vlasti pokušavaju da vulgarizuju parlament do nivoa da pokažu kako je i opozicija na istom nivou, komentariše početak rada skupštine za DW Dejan Bursać, saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.

„Taj cirkus je zapravo trebalo da spreči da se opozicija predstavi kao neka vrsta alternative. Na osnovu toga bi neki običan glasač trebalo da pomisli kako su oni svi isti".

Moja dilema je samo „zašto opozicija upada u tu zamku", nastavlja Bursać i dodaje:

„Vrlo dobro svi znaju metod rada Srpske radikalne stranke (SNS) u skupštini. Svesni su da je ovo jedini slobodan forum gde mogu nešto relativno slobodno da kažu, i ne znam zašto se na ovaj način rekao bih upecaju na provokacije SNS".

Manipulacija ucenjenim ljudima

Novi saziv parlamenta je slika onoga kako ga je zamislio Aleksandar Vučić, kaže za DW profesor Fakulteta političkih nauka Čedomir Čupić:

„Čelno mesto sada zauzima Ana Brnabić koja je očito čovek od najvećeg poverenja predsednika Srbije. Pored toga poslanici vlasti su ucenjeni i isprepadani ljudi. Upravo takve ljude on zloupotrebljava. Tako da ovaj parlament nastavlja tamo gde smo i bili, i to se vidi već na samom početku njegovog rada", ocenjuje Čupić za DW.

„Mislim da ni opozicija ovde ništa ne dobija, jer ljudi ovaj cirkus ne mogu da gledaju. Čak i razumne diskusije opozicije u takvom haotičnom okruženju gube svaki smisao. Na taj način se obesmišljava politički život u Srbiji", ističe profesor Čupić.

Uspon ili pad Ane Brnabić?

Izbor Ane Brnabić za predsednika skupštine izazvao je dosta komentara, pre svega analiza da li je na ovaj način politički degradirana. Iako je reč o visokoj poziciji, polemiše se da li je to ipak pad u odnosu na premijersko mesto. Međutim, trebalo bi imati u vidu da je Ana Brnabić na neki način prestigla vrh Naprednjaka što se tiče oštrog jezika i satanizacije opozicije, što verovatno dobro dođe u sazivu skupštine gde je opozicija nikad brojnija.

„Relativno visok broj pripadnika opozicije zaista može biti jedan razlog. Ne vidim to kao neku degradaciju, jer u našem sistemu nije ozbiljno shvaćena podela vlasti. U našem političkom sistemu važna je lojalnost političkom lideru- oni izvršavaju ono što im Vučić kaže i oni u tome vide svoju ulogu", ocenjuje Dejan Bursać.

„Ne znam šta se od Ane Brnabić na novoj poziciji može očekivati, jer je ona neko ko se Aleksandru Vučiću obraća sa šefe", primećuje Čedomir Čupić.

„To je tipičan autokartski sistem gde se ljudima upravlja kao figurama. Šta, recimo, uopšte znači biti i ministar u Srbiji, oni ništa samostalno ne smeju da urade. Taj oštar jezik koji oni upotrebljavaju u parlamentu je predvorje agresivnosti- ne kaže se slučajno da svi sukobi počinju verbalno a završavaju se fizički", kaže naš sagovornik.

Parlament- slika budućih poteza

Haos u parlamentu je možda i dobar pokazatelj koliko je realno očekivati da vlast popravi politički ambijent, i recimo ispuni preporuke ODIHR-a što se tiče izbornih uslova. Dejan Bursać stoga skreće pažnju da je „ovo hibridni režim koji ima samo demokratsku spoljnu fasadu, ali kada je reč o sprovođenju u praksi tu vladajuća stranka ima potpunu kontrolu. U takvoj situaciji se može doneti svaka preporuka na papiru, i ostaje pitanje šta će se od toga uopšte primeniti u kampanji i na sam izborni dan", smatra Dejan Bursać.

Profesor Čedomir Čupić takođe navodi „kako će Vučić verbalno sve ispuniti, ali da se u praksi ništa od tih preporuka neće ispuniti. Ne mogu zaista da ustanovim šta je interes zapadnih moćnika u Srbiji, ali mislim da oni zaista stoje iza toga Vučić bi to ispunio za mesec dana", naglašava Čedomir Čupić.

Kako dići glas?

Ključno pitanje na kraju dana je kako da se opozicija u ovakvoj situaciji izbori za svoj glas u parlamentu?

„U situaciji kada su sve institucije očito nagnute na jednu stranu, i kada je jasno da nećete dobiti previše pomoći od međunarodnog faktora - koji i dalje vidi SNS i Vučića kao svog primarnog partnera - treći deo su građani Srbije. Tu vam ostaje da iskoristite svaku mogućnost da što više građana mobilišite da se usprotive tom sistemu, ali to zahteva napore i velike resurse, i ne znam koliko je domaća opozicija u poziciji da to izvede", zaključuje Dejan Bursać.