Prema preliminarnim rezultatima lokalnih izbora,  CDUostaje najjača stranka sa 33,3 odsto glasova u najmnogoljudnijoj pokrajini Nemačke, gde je od 28. juna 2022. na vlasti sa Zelenima.

Premijer Severne Rajne-Vestfalije (NRW) Hendrik Vist (CDU) izrazio je za ARD veliko zadovoljstvo ishodom: „Izborni cilj je postignut. Mi smo najjača partija, mi smo broj jedan među lokalnim partijama. Rešenja i pragmatična politika“ hrišćanskih demokrata pokazali su se uspešnim". 

SPD je osvojila 22,1 odsto glasova.

Za CDU i SPD ovo su bili najslabiji lokalni izbori još od osnivanja pokrajine NRW 1946. godine. Ipak, demohrišćani i socijaldemokrate ostvarili su znatno bolje rezultate nego što trenutno beleže na saveznom nivou, prema istraživanjima javnog mnjenja. Na svim lokalnim izborima u NRW od 1999. godine CDU je izlazila kao najjača snaga.

AfD beleži najveće dobitke na ovim izborima: sa 14,5 odsto skoro utrostručila je svoj rezultat iz 2020. godine. Zelenisu najveći gubitnici, iako trenutno stoje na 13,5odsto – što je minus od 6,5 procentnih poena.

Levica beleži 5,6 odsto, dok FDP  ima 3,7 odsto glasova.

Prema prognozama, izlaznost je bila 56,8 odsto (2020: 51,9 odsto).

U većini gradova će odluka o gradonačelniie ili gradonačelniku biti doneta u drugom krugu izbora koji se održava se za dve sedmice - 28. septembra.

Diseldorf - glavni grad pokrajine
Na izborima za gradonačlnika daleko najviše glasova (43,4%) je dobio Stefan Keler (CDU), a na drugom mestu je Klara Gerlah (Zeleni) sa 22,1%.  U gradskom veću najjača snaga ostaje CDU 33,1% a slede Zeleni (22,1%), SPD 15%, i AfD koja je osvojila 10,8%.

Kein - najveći i jedini milionski grad u pokrajini
Berivan Ajmaz (Zeleni) dobila je najviše glasova (28%) na izborima za gradonačlenicu, a drugi je Torsten Burmajster (SPD) sa 21,4%. Na izborima za gradsko veće: Zeleni 24,9%, SPD 20%,CDU 19,7%, Levica 10.9% i AfD 9,3%.

Duizburg
Na izborima za gradonačlnika u drugi krug idu Seren Link (SPD) koji je dobio 46% i Karsten Gros (AfD) koji je dobio 19,7 %. Na izborima za gradsko veće stvari stoje ovako: SPD 32,6%, AfD 21,2 %, CDU 17,4 %, Zeleni 9,1 %.

Gelzenkirhen
Na izborima za gradonačnika u drugi krug idu Andrea Hence (SPD) koja je dobila 37 odsto glasova i Norbert Emerih (AfD) koji je dobio 29,8%. U gradskom veću: SPD 30,4%, AfD 29,9 %, CDU 19,2%.

 

Lokalni izbori u Severnoj Rajni-Vestfaliji održavaju se svake pete godine i na njima ne važi cenzus od 5 odsto. Pravo glasa ove nedelje imalo je oko 13,7 miliona građana, starijih od 16 godina, koji su birali gradska i opštinska veća, okružne skupštine, gradonačelnike i okružne načelnike u ukupno 427 opština.

Birači su mogli da biraju između 20.000 kandidata koji predstavljaju pet glavnih stranaka, kao i regionalne ili lokalne grupe i nezavisne liste.

Ovi izbori su prvi otkako je nova savezna vlada stupila na dužnost u maju ove godine i važe kao svojevrstan test raspoloženja i za saveznu poltiku u Berlinu.

Najvažnija tema - ekonomska politika

Prema istraživanju instituta Infratest Dimap, za 36 odsto birača je navelo da je ekonomska politika bila ključna tema na osnovu koje su se odlučili kome da daju svoj glas. Potom sledi imigracija/integracija sa 32 odsto.

Javna bezbednost (24%) i školski sistem (23%) bili su odlučujući za oko četvrtinu birača kada su se pitali kome će dati svoj glas.

Zaštita životne sredine i klima bili su važni za svega 19 odsto, dok su saobraćaj (16%), stambeno tržište i kirije (14%) te politika porodice i briga o deci, te tržište rada (13%) našli pri dnu liste. Najmanje presudno pitanje bilo je upravljanje novcem u gradovima i komunama (9%).

Nema naznaka zločina u vezi sa smrću sedam AfD kandidata

Smrt sedam kandidata delom ekstremno desničarske Alternative za Nemačku (AfD) tokom predizborne kampanje izazvala je brojne spekulacije na internetu, a oglasio se čak i milijarder i simpatizer stranke Ilon Mask, koji je te smrti nazvao „čudnim".

Kopredsednica AfD-a Alis Vajdel podstakla je teorije zavere tako što je podelila članak penzionisanog ekonomiste Štefana Homburga, u kojem se tvrdi da je broj smrti kandidata AfD-a „statistički gotovo nemoguć".

Međutim, Martin Vincens, lider AfD-a u Severnoj Rajni-Vestfaliji, podržao je policiju navodeći da nema dokaza o bilo kakvom zločinu. On je, ipak, sugerisao da nagađanja o mogućim kriminalnim uzrocima smrti odražavaju „nemilosrdnu borbu koja se protiv AfD-a vodi već godinama" od strane nemačkih vlasti.

Iako je to bio najveći broj smrtnih slučajeva u jednoj partiji uoči ovih izbora, prema zvaničnim podacima tokom predizbornog perioda preminulo je i devet kandidata drugih stranaka.

Portparol izborne komisije Severne Rajne-Vestfalije izjavio je za agenciju DPA da broj preminulih kandidata „nije značajno veći" u poređenju sa ranijim kampanjama.

AfD je u poslednjim godinama zabeležila istorijski rast, postavši druga najsnažnija politička snaga na nacionalnom nivou, posle demohrišćana. Ali, potšno ni jedna stranka ne želi u koalciju sa AfD, ona je trenutno najjača opoziciona partija u Bundestagu, i nalazi se pod istragom domaće obaveštajne službe zbog „sumnje" na desničarski ekstremizam na nacionalnom nivou.