Posle višegodišnjih priprema, ovog petka na snagu stupa jedna od najvećih reformi azilnog prava u Nemačkoj i čitavoj Evropskoj uniji. Veću kontrolu na spoljnim granicama EU obećava nadležni komesar za migracije Magnus Bruner.

Nemački ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint govori o promeni kursa: „Zaokret u migracionoj politici daje rezultate u Nemačkoj, ali i na evropskom nivou. Čvrsto smo odlučni da tim putem nastavimo zajedno s našim susedima i partnerskim zemljama“, rekao je Dobrint (CSU) na sastanku ministara unutrašnjih poslova Evropske unije početkom juna.

Pod zaokretom u migracionoj politici nemački ministar podrazumeva kontrole na unutrašnjim granicama između država-članica EU i vraćanje tražilaca azila sa nemačkih granica bez sprovođenja postupka. Prema njegovim rečima, to je dovelo do smanjenja broja podnetih zahteva za azil.

Granični postupci trebalo bi da deluju kao filter

Novi „Zajednički evropski sistem azila“ (Common European Asylum System, CEAS) uvodi prethodnu proveru tražilaca azila na spoljnim granicama EU i ubrzane postupke u blizini granice za osobe koje dolaze iz zemalja s niskom stopom odobravanja azila. To znači da će tražioci azila iz Pakistana, Irana, Rusije, Turske, Venecuele, Nigerije ili Demokratske Republike Kongo ubuduće prolaziti kroz ubrzane granične procedure i tokom tog perioda boraviti u manje ili više zatvorenim centrima.

Prema podacima evropske statističke službe Eurostat, stopa odobravanja azila za podnosioce zahteva iz tih i brojnih drugih država iznosi manje od 20 odsto. Najkasnije nakon 12 nedelja, osobe kojima zahtev bude odbijen trebalo bi da budu deportovane u zemlje porekla. Takođe, planirano je proširenje liste sigurnih zemalja porekla kako bi zahtevi za azil mogli da budu odbijani kao očigledno neosnovani.

Istraživač migracija Knaus je skeptičan

Da li će to zaista funkcionisati? Stručnjak za migracije Gerald Knaus i osnivač istraživačkog centra Evropska inicijativa za stabilnost (ESI) u to sumnja. „Ti takozvani granični postupci mogli su da se sprovode i prethodnih godina. Sada postaju obavezni i u najboljem slučaju će se za dvanaest nedelja znati da toj osobi iz Bangladeša u Italiji ili toj osobi iz Pakistana u Grčkoj nije potrebna zaštita. Dobro, ali onda nema odgovora na pitanje šta se dalje dešava“, kaže Knaus.

Deportacije u zemlje porekla i dalje su komplikovane, a odbijeni tražioci azila verovatno će nastaviti put ka drugim državama EU, iako bi za njih formalno trebalo da budu nadležne zemlje prvog ulaska, poput Italije, Grčke ili Španije. „Zemlje u koje migranti prvo stignu oduvek su bile obavezne da sprovedu postupke za osobe koje stignu na njihovu teritoriju. To jednostavno nije funkcionisalo. Zašto bi sada funkcionisalo? Videćemo za nekoliko dana“, kaže Knaus.

Većina tražilaca azila ne prolazi kroz granične postupke

Najveće grupe tražilaca azila u 2025. godini, prema podacima Evropske komisije, dolazile su iz Avganistana i Sirije. Za njih je stopa odobravanja azila veća od 20 odsto. Ti ljudi, dakle, ne prolaze kroz granične postupke, već kroz redovne procedure za azil. Ali i za njih su nadležne države prvog ulaska.

Istraživač migracija Gerald Knaus očekuje da će ti ljudi „kao i do sada prolaziti kroz redovan postupak i verovatno nastaviti da odlaze u zemlje koje su u poslednjih deset godina donele više od polovine svih pozitivnih odluka o azilu u EU. To su bile Nemačka i Austrija, koje se ne nalaze na spoljnim granicama. Dakle, tu se ništa ne bi promenilo.“

Nemački ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint procenjuje da će nova pravila CEAS omogućiti efikasnije vraćanje tražilaca azila iz Nemačke u druge zemlje koje su nadležne za njihove zahteve, kao zemlje prvog ulaska. Dobrint je naveo da je o tome dobio odgovarajuća uveravanja od Italije, Grčke i drugih država.

Kako bi se rasteretile zemlje prvog ulaska, CEAS predviđa „obaveznu solidarnost“ ostalih država članica EU, koje bi trebalo da preuzimaju postupke tražilaca azila. Za sada nije jasno kako će to funkcionisati u praksi. Evropska komisija trebalo bi da koordinira taj proces. Poljska i Mađarska iz principa ne žele da učestvuju. Iz nemačkog Ministarstva unutrašnjih poslova poručuju da Nemačka ove godine neće preuzimati tražioce azila, jer je preopterećena.

Da li rezultate daju granične kontrole ili promena vlasti u Siriji?

Broj novih zahteva za azil, odnosno prvih prijava, u Evropi i Nemačkoj već dve godine značajno opada. Prema rečima nemačkog ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Dobrinta, razlog su sistematske granične kontrole koje sprovode Nemačka i još devet država članica EU.

„Trenutna situacija je sledeća: kontrole na unutrašnjim granicama daju rezultate. One se fleksibilno prilagođavaju, u zavisnosti od toga koliko dobro funkcionišu druge mere, ali i dalje predstavljaju važan instrument za suzbijanje ilegalnih migracija“, rekao je Dobrint. Zbog toga bi, smatra, trebalo nastaviti s kontrolama unutar šengenskog prostora – iako su one pravno sporne, jer Šengen u principu predviđa slobodno kretanje bez graničnih provera.

Evropska komisija pozvala je Nemačku da postepeno ukine kontrole sada kada nova pravila stupaju na snagu. Na pitanje DW, ministar Dobrint je odgovorio: „Jasno sam stavio do znanja koliko je neophodno da se granične kontrole zadrže i sada, kako ne bismo slali pogrešne signale svetu. Uspešno smo suzbili ilegalne migracije, ali to moramo da nastavimo kako ponovo ne bi došlo do situacija preopterećenosti.“

Stručnjaci za migracije poput Geralda Knausa iz Evropske inicijative za stabilnost, sumnjaju da su kontrole i direktna vraćanja tražilaca azila na unutrašnjim granicama EU značajnije uticali na pad broja zahteva u Nemačkoj.

„Ako nakon pada Asada više nijedan Sirijac ne dolazi u EU, ni u Nemačku, ni u Austriju, ni u Grčku, onda broj zahteva za azil u Nemačkoj i Austriji drastično opada. Upravo se to dogodilo. To nema nikakve veze s ministrom unutrašnjih poslova, niti sa sistemom CEAS, niti s graničnim kontrolama“, kaže Knaus za DW. Od promene vlasti u Siriji krajem 2024. broj ljudi koji napuštaju tu zemlju značajno je opao.

Pripreme za reformu azila nisu „savršene“

Za nemački Savezni ured za migracije i izbeglice (BAMF) reforma znači mnogo posla, naglasio je još u februaru Folker Mojlen, šef projektne grupe CEAS u BAMF-u. Obrada podataka i radni procesi moraju biti prilagođeni složenijim propisima, a veliki broj zaposlenih mora proći dodatnu obuku.

Evropska komisija u Briselu nedavno je u jednom izveštaju ukazala da Nemačka, kao i zemlje prvog ulaska poput Grčke i Italije, u pojedinim oblastima još ne ispunjavaju zahteve CEAS-a. Na pitanje DW upućeno pres-službi BAMF-a o tome da li su pripreme u međuvremenu završene, do zaključenja ovog teksta nije stigao odgovor.

Evropski komesar Magnus Bruner rekao je povodom izveštaja svoje institucije da reforma CEAS-a od ovog petka 12. juna predstavlja početak puta, a ne njegov kraj. „Na početku ne može sve biti savršeno.“

Centri za povratak tražilaca azila?

Za vraćanje tražilaca azila iz Nemačke u druge nadležne države EU, savezne nemačke pokrajine trebalo bi da uspostave takozvane „centre za povratak“. Za sada postoje samo dva takva centra – jedan u Hamburgu, na severu zemlje, i drugi u Ajzenhitenštatu na istoku.

Deportacija odbijenih tražilaca azila iz Evropske unije trebalo bi, prema dogovoru država-članica EU i Evropskog parlamenta, ubuduće da bude moguća i u treće zemlje. Tamo bi trebalo da budu izgrađeni takozvani „return hubs“ – centri za povratak. Za sada oni postoje samo na papiru.

Ministar unutrašnjih poslova Dobrint najavio je da bi partnerske zemlje, spremne za saradnju, trebalo da budu identifikovane do kraja godine. Na pitanje kada bi takvi centri za povratak mogli biti izgrađeni, ministar je odgovorio: „To je još jedan težak posao koji tek treba da se obavi.“