1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Ceca odvela pravosuđe u zonu sumraka

12. maj 2011.

Mlaka kazna za muzičku divu Cecu, odvela je srpsko pravosuđe u zonu sumraka. O oštrini kazne često ne odlučuje zakon nego novac poznatih. U takvim uslovima, mnogi Srbi sumnjaju u pravnu državu…

Svetlana Raznatović ispred Palate pravde u Beogradu
Svetlana Raznatović ispred Palate pravde u BeograduFoto: dapd

Bečki list Prese piše o tome kako poznati „otkupljuju“ svoje kazne od srpskih sudova i tužilaštava:

„Nakon presude, osmeh je prekrio silikonske usne Svetlane Ražnatović. Viši sud je osudio 37-godišnju pop-divu na godinu dana kućnog zatvora i kaznu od 1,5 miliona evra. Ceca ima razloga za zadovoljstvo: njena robija u luksuznoj vili skraćena je na osam meseci zbog vremena provedenog u pritvoru, a kaznu može da plati na rate. Ali ne samo to: za milionsku utaju poreza koju je počinila, zakon inače predviđa od dve do 12 godina zatvora.“

Nakon kratkog opisa nedela Svetlane Ražnatović, novinar nastavlja: „Ceca nije usamljeni slučaj. Poznati, bogati i oni sa političkim leđima u Srbiji, zemlji koja pretenduje na članstvo u EU, dobijaju male kazne ili bivaju pošteđeni. Nisu svi Srbi jednaki pred zakonom. Muzičar Goran Bregović je sa 25.000 evra sprečio rušenje ilegalno podignute vile.

Jugoslovenska fudbalska legenda Dragan Džajić nalazi se pod optužbom da je proneverio milione kao predsednik beogradske Crvene Zvezde. Uprkos dugom pritvoru 2008, čovek koji je 85. puta igrao za Jugoslaviju nije prihvatio nagodbu, za razliku od Cece. Taj slučaj još nije dobio epilog.

Holandija je 2006. Srbiji isporučila mafijaša Sretena Jocića zbog optužbi za ubistva. Ipak, nakon plaćanja kaucije od 300.000 evra, Jocić je posle dva meseca postao slobodan čovek i uselio se u vilu bivšeg predsednika Slobodana Miloševića. Ovog kriminalca je iza rešetaka vratila tek njegova umešanost u ubistvo hrvatskog izdavača Ive Pukanića“, piše „Prese“.

Mark CukerbergFoto: AP

Neka Cukerberg otključa svoju vilu

Juče je objavljeno da su oglašivači na Fejsbuku godinama mogli da pristupe profilima korisnika, da vide sve njihove lične podatke, čak i da pišu, komentarišu ili objavljuju slike umesto njih. Ovo su nesvesno omogućavali svi koji su dopuštali pristup određenim aplikacijama na svoje profile. Fejsbuk je saopštio da niko nije ulazio u profile korisnika, iako je ta mogućnost greškom postojala. Fejsbuk je podsetio da je ulazak u tuđe profile kažnjiv zakonom.

Štat ancajger (Keln): „Prema toj logici, osnivač Fejsbuka Mark Cukerberg ne bi nikad trebalo da zaključava svoju novu luksuznu vilu u kalifornijskom Palo Altu. Jer krađa je zabranjena zakonom! Fejsbuk je toliko uspešan da mnogi – pre svega mladi – ni po koju cenu ne žele da se odreknu ove socijalne mreže. Baš zato bi korisnici morali jasno da pokažu da ovako više ne ide.“

Vestdojče cajtung (Diseldorf): „Svaki korisnik besplatnih socijalnih mreža mora da zna da vlasnici mreže hoće i moraju da zarađuju novac. Upotreba podataka korisnika je stil poslovanja. Ko je generalno protiv korišćenja svojih podataka, trebalo bi da digne ruke od socijalnih mreža i većine internet sadržaja, uključujući i pretraživače.

Ipak, to ne znači da ljudi koji žele da koriste internet moraju potpuno da se odreknu zaštite svojih podataka. Na socijalnoj mreži svako ima mogućnost podešavanja ko i kako može da pristupi pojedinim njegovim podacima. Ali ovde socijalne mreže nisu do kraja fer – podešavanja su toliko obimna da ljudi često izgube pregled i strpljenje. Korisnici dakle ne bi trebalo opušteno da prilaze ovim podešavanjima, već da ih detaljno prostudiraju. U suprotnom, odobravamo ponuđivačima i drugim korisnicima da u naše podatke zavire dublje nego što smo želeli.“

Vestdojče algemajne sajtung (Esen): „Ako smo imali sreće, niko nije primetio grešku Fejsbuka i iskoristio mogućnost da dođe do podataka korisnika. Sam Fejsbuk nije želeo da obelodani svoje propuste – to su radije prepustili ekspertima iz Simanteka koji su otkrili gde curi. Do sada su sve greške ionako otklonjene. Dakle, svi se uzbuđuju bezrazložno?

Nikako. Ovaj slučaj još jednom potvrđuje da globalno sakupljanje podataka nije sigurno. Ili preduzetnici koriste rupe u zakonu da proslede informacije svojih korisnika trećem licu i tako naprave dobar biznis; ili su softveri tako jadno isprogramirani da podaci stalno negde cure.

I sami korisnici snose deo odgovornosti jer su svima omogućili pristup svojim podacima. Fejsbuk i druge socijalne mreže moguće je koristiti i sa manje egzibicionizma. Na svakom pojedincu je da proceni koliko želi da se ogoli.“

Miteldojče cajtung (Hale): „Država je bespomoćna. Nedostaje volje za rešavanje ovog problema jer je većina političara previše stara da bi shvatila važnost teme. Još gore: vlasti ne postižu da kontrolišu branšu koja se munjevito razvija. Probleme na internetu ne otkrivaju državne kontrole već hakeri i blogeri. Divlji zapad digitalne ere će potrajati. Jedina zaštita je da svoje podatke uvek koristiš kao da svakog trenutka mogu da budu špijunirani i zloupotrebljeni.“

Pripremio: Nemanja Rujević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

Preskoči sledeću sekciju Više o ovoj temi