„Celo moje selo je ovde“
9. decembar 2017.
Deset je sati izjutra. Jedan teretni brod je upravo alarmirao kancelariju španske Službe za pomoć na moru (Salvamento Maritimo). Ova vladina agencija nadgleda morski saobraćaj i, kada treba, priskače u pomoć. Ovo je jutro, osim jednog poziva, mirno, ali zaposleni znaju i za dane kada telefon zvoni neprestano. Kancelarija je smeštena u gradiću Tarifi gde se sreću Atlantik i Sredozemno more. Ovo je najjužnija tačka evropskog kopna – svega dvadesetak kilometara od marokanske obale.
„Ove godine smo već spasli trostruko više migranata iz vode nego tokom istog perioda prošle godine. Jednoga dana u avgustu smo morali da spasemo više od 400 ljudi“, priča za DW Adolfo Serano, šef ove morske službe.
Protekle godine su na jugu Španije bile nešto mirnije – većina migranata je na evropsko tlo stizala preko Italije i Grčke. No sada se čini da su migranti ponovo otkrili Španiju kao kapiju Evrope. Serano kaže da je posebno primetan porast broja maloletnika: „Na čamcima nalazimo povećan broj migranata iz zemalja Magreba. A među njima značajan broj adolescenata.“
Pročitajte još: Deca izbeglice u Turskoj - težak rad umesto škole
To potvrđuju podaci Sekretarijata za socijalnu politiku u španskoj pokrajini Andaluziji. Tamo za DW navode da je 2015. ovim putem samo u taj južni španski region stiglo 415 maloletnika, a da ih je u prvih sedam meseci ove godine bilo već 721. Većina potiče iz Maroka, a privlači ih mogućnost da u Španiji dobiju pravo boravka, smeštaj i školovanje. To maloletnicima bez pratnje garantuju španski zakoni.
Veoma ranjiva grupa
„Prešao sam na dasci za surfovanje“, priča nam Ašraf (21). „Trebalo mi je samo četiri sata. Radio sam na moru pa znam kada je povoljno vreme za isplovljavanje, kada talasi nisu prejaki.“ Ašraf je u Španiju stigao kada je imao devetnaest godina, ali je policija – verujući da ima svega šesnaest – dozvolila da ostane. Sada živi sa još šest mladih Marokanaca u malom stanu u Herez de la Fereri, andaluzijskom gradu od oko 200.000 stanovnika.
Zbrinula ga je nevladina organizacija „Volonteri za bolji svet“. Jer kada migranti postanu punoletni o njima vlasti više ne brinu. „Trenutno hiljade onih koji su došli kao maloletnici živi na ulicama Španije“, kaže Mičel Bustiljo koji predvodi organizaciju. „To je veoma ranjiva grupa – tek su navršili osamnaest. Veliki je rizik da će završiti kao kriminalci, muške prostitutke ili da će se čak radikalizovati.“
Bustiljo za DW priča da se on i kolege trenutno staraju o 26 mladih ljudi, brinu o njihovom krovu nad glavom, ali i dozvolama za boravak i rad te o završetku školovanja. „Imamo veoma ambivalentnu situaciju ovde u Andaluziji. Dok ne napune osamnaest vlasti imaju starateljstvo nad maloletnicima“, priča ovaj aktivista. „Ali onda najednom treba sami da se staraju o sebi. Prema zakonu su vlasti obavezne da ih još jednu godinu imaju na oku nakon što napuste domove za mlade. Ali u praksi se to ne radi.“
Borba za promenu zakona
Iz šerpi dopiru u Ašrafovom stanu dopiru mirisi jakih začina. Sedmorica cimera pripremaju marokansku supu sa leblebijama u maloj kuhinji. Većina je naučila da kuva tek ovde, u Španiji. Said (19) čak i radi u jednom kiosku koji prodaje kebab. „Celo moje selo je ovde. Moji prijatelji su došli u Španiju baš kao i ja“, priča mladić. „U Maroku nemamo nikakvu perspektivu. Tamo možeš naći posao samo ako imaš veze.“
Said je podelio sudbinu mladih sunarodnika u Španiji – čim je postao punoletan morao je da napusti dom za mlade u Malagi. Ostao je bez papira i završio u azilu za beskućnike, spavajući među narkomanima i alkoholičarima. Na kraju je našao slabo plaćen posao u poljoprivredi. „Bio je stvarno naporan rad, a dobijao sam dnevnicu od 32 evra. Jedva da sam mogao da platim kiriju i kupim hranu. Morao sam i da šaljem nešto novca roditeljima.“
Pročitajte još: Libijac već godinama u Srbiji: „Niko ne želi da bude izbeglica“
Onda je preko jednog prijatelja Said stupio u kontakt sa Mičelom Bustiljom i njegovim „Volonterima za bolji svet“. Tako je našao stan, sredio papire, zaposlio se, poboljšao svoj španski… ali hiljade mladih ljudi i dalje živi na ulici. „U januaru će mnogi tinejdžeri u skloništima u Andaluziji postati punoletni i završiće kao beskućnici“, kaže Bustiljo. „Zato se borim za zakon koji bi obavezao andaluzijsku vlast da se stara o ovim mladim imigrantima dok ne napune 25 godina.“
Inače prete ozbiljne posledice, upozorava aktivista. Nedavno su islamisti u Kataloniji izvršili napad mada nema dokaza da među radikalizovanim muslimanima ima onih koji su u Španiju stigli kao maloletnici bez pratnje. „Zamisli da živiš u apsolutnoj bedi. Šta radiš kada ti neko ponudi komad raja? Prihvatiš, naravno“, kaže Bustiljo. „Ako ne želimo da se ovi mladići radikalizuju i postanu džihadisti onda bi trebalo da preduzmemo mere odmah, a ne da ih prepuštamo ulici.“