Bože, koliko može da ima IS-fanatika među stotinama hiljada izbeglica u Nemačkoj? Slobodno priznajte slobodno – i vi ste to sigurno pomislili dok su se lekari borili za živote teško povređenih ljudi u Parizu. Veza između islamističkih ubica iz Pariza i izbeglica koje stižu u Nemačku, pre svih oni iz Sirije, u stvari se nameće sama od sebe. Zar nije na jednom od mesta zločina pronađen sirijski pasoš, čiji je vlasnik 3. oktobra registrovan u Grčkoj i koga su nakon toga vlasti na „Balkanskoj ruti“ još nekoliko puta „zabeležile“? Upravo tako je bilo. Ali, bilo bi glupo na tako jednostavan način povezivati pariske kuršume i dolazak izbeglica u Nemačku.

Izbeglice kao prikriveni teroristi?

Ipak: nakon napada je pre napada. Pod utiskom krvoprolića kod naših komšija, „naš problem s izbeglicama“ postaje sitnica. Smeštaj, troškovi – sve su to sitnice u poređenju sa horor-fantazijom da se među nama nalaze i neotkriveni, na svašta spremni teroristi. Pariski 13. novembar unosi novu oštrinu u nemačku unutrašnju politiku. Pitanje svih pitanja glasi: da li Angela Merkel mora da menja svoju politiku prema izbeglicama. Ne mora! Barem ne u njenoj suštini.

Onaj ko je već u Nemačkoj i ima pravo na azil, taj ne može da se vrati nazad u zemlju porekla. Ali onaj ko će tek doći i podneti zahtev za azil, ne mora nužno i da ostane u Nemačkoj. Jedna od posledica događaja iz Pariza mogla bi da bude i sprovođenje sporazuma o kvotama unutar Evropske unije! I pre svega: izbeglice iz Sirije, Iraka I Avganistana takođe su žrtve terora IS, isto kao i oni koji su u petak izgubili život ili zdravlje. Ostaje naravno delić rizika da među onima koji dolaze ima i „maskiranih“ džihadista. Ali njima nisu potrebne izbegličke kolone da bi došli u Evropu. Oni mogu da se pojave uvek i svuda. Vlasti u Nemačkoj u ovom trenutku prate 420 osoba, takozvanih „nosilaca opasnosti“, a u celoj Evropi ih je pod paskom više od 3.500. Zaštita od tih fanatika nikada ne može da bude potpuna.

Oprez od povratnika!

Najveća opasnost su takozvani povratnici: mladi Nemci ili muslimani iz Nemačke, koje je IS „upecao“ i delimično vrlo profesionalno obučio za ratovanje ili terorizam. Mnogi od tih ljudi u međuvremenu su se vratili u Evropu sa „mandatom smrti“. Ima ih i u Nemačkoj. Njih je potrebno identifikovati i eliminisati. Pa i preventivno. Onaj ko je u Siriji ili Iraku makar samo posmatrao ubistva IS nad Kurdima i Jezidima, taj je već zbog toga postao kažnjiv.

Nemačka savezna policija raspolaže sa 3.000 novih radnih mesta, obaveštajna slućba BND sa više od 225, a Služba za zaštitu ustavnog poretka sa preko 250. To su pravi potezi. Tu su i mere koje bi ograničile slobodu svakog pojedinca. Ali to je cena bezbednosti. To liberalno društvo mora da podnese.

Evropski izazov

Nakon Pariza i usred neprekinutog talasa stotina hiljada izbeglica, pre svih muslimanskih, i Evropska unija je pod pritiskom da mora da deluje: solidarnost s Francuskom je dobra stvar, ali mutira u naivan gest ako se teror IS i bekstvo sa Bliskog istoka uskoro ne sagledaju kao uzročno-posledični događaji. Evropa je u krizi, nacionalno-državna ego-politika u trendu. To ide u prilog IS. Ljudi koji stižu u Evropu, većinom su izbegli smrt od „Islamske države“. Evropski je, a ne čisto nemački izazov, da se ti ljudi zaštite. Sve dok to ne shvate svi u EU, izrazi solidarnosti upućeni Francuzima biće samo šuplja patetika.