1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Cena bezbednosti

17. novembar 2015.

Njujork, Madrid, London i ponovo Pariz. Nemačka je do sada imala sreće. Nije bilo velikih terorističkih napada. Usred emotivne diskusije oko izbeglica, više se ne radi samo „da li ćemo uspeti“, smatra Folker Vagener.

Foto: picture-alliance/dpa/B. Roessler

Bože, koliko može da ima IS-fanatika među stotinama hiljada izbeglica u Nemačkoj? Slobodno priznajte slobodno – i vi ste to sigurno pomislili dok su se lekari borili za živote teško povređenih ljudi u Parizu. Veza između islamističkih ubica iz Pariza i izbeglica koje stižu u Nemačku, pre svih oni iz Sirije, u stvari se nameće sama od sebe. Zar nije na jednom od mesta zločina pronađen sirijski pasoš, čiji je vlasnik 3. oktobra registrovan u Grčkoj i koga su nakon toga vlasti na „Balkanskoj ruti“ još nekoliko puta „zabeležile“? Upravo tako je bilo. Ali, bilo bi glupo na tako jednostavan način povezivati pariske kuršume i dolazak izbeglica u Nemačku.

Izbeglice kao prikriveni teroristi?

Ipak: nakon napada je pre napada. Pod utiskom krvoprolića kod naših komšija, „naš problem s izbeglicama“ postaje sitnica. Smeštaj, troškovi – sve su to sitnice u poređenju sa horor-fantazijom da se među nama nalaze i neotkriveni, na svašta spremni teroristi. Pariski 13. novembar unosi novu oštrinu u nemačku unutrašnju politiku. Pitanje svih pitanja glasi: da li Angela Merkel mora da menja svoju politiku prema izbeglicama. Ne mora! Barem ne u njenoj suštini.

Folker Vagener, DW

Onaj ko je već u Nemačkoj i ima pravo na azil, taj ne može da se vrati nazad u zemlju porekla. Ali onaj ko će tek doći i podneti zahtev za azil, ne mora nužno i da ostane u Nemačkoj. Jedna od posledica događaja iz Pariza mogla bi da bude i sprovođenje sporazuma o kvotama unutar Evropske unije! I pre svega: izbeglice iz Sirije, Iraka I Avganistana takođe su žrtve terora IS, isto kao i oni koji su u petak izgubili život ili zdravlje. Ostaje naravno delić rizika da među onima koji dolaze ima i „maskiranih“ džihadista. Ali njima nisu potrebne izbegličke kolone da bi došli u Evropu. Oni mogu da se pojave uvek i svuda. Vlasti u Nemačkoj u ovom trenutku prate 420 osoba, takozvanih „nosilaca opasnosti“, a u celoj Evropi ih je pod paskom više od 3.500. Zaštita od tih fanatika nikada ne može da bude potpuna.

Oprez od povratnika!

Najveća opasnost su takozvani povratnici: mladi Nemci ili muslimani iz Nemačke, koje je IS „upecao“ i delimično vrlo profesionalno obučio za ratovanje ili terorizam. Mnogi od tih ljudi u međuvremenu su se vratili u Evropu sa „mandatom smrti“. Ima ih i u Nemačkoj. Njih je potrebno identifikovati i eliminisati. Pa i preventivno. Onaj ko je u Siriji ili Iraku makar samo posmatrao ubistva IS nad Kurdima i Jezidima, taj je već zbog toga postao kažnjiv.

Nemačka savezna policija raspolaže sa 3.000 novih radnih mesta, obaveštajna slućba BND sa više od 225, a Služba za zaštitu ustavnog poretka sa preko 250. To su pravi potezi. Tu su i mere koje bi ograničile slobodu svakog pojedinca. Ali to je cena bezbednosti. To liberalno društvo mora da podnese.

Evropski izazov

Nakon Pariza i usred neprekinutog talasa stotina hiljada izbeglica, pre svih muslimanskih, i Evropska unija je pod pritiskom da mora da deluje: solidarnost s Francuskom je dobra stvar, ali mutira u naivan gest ako se teror IS i bekstvo sa Bliskog istoka uskoro ne sagledaju kao uzročno-posledični događaji. Evropa je u krizi, nacionalno-državna ego-politika u trendu. To ide u prilog IS. Ljudi koji stižu u Evropu, većinom su izbegli smrt od „Islamske države“. Evropski je, a ne čisto nemački izazov, da se ti ljudi zaštite. Sve dok to ne shvate svi u EU, izrazi solidarnosti upućeni Francuzima biće samo šuplja patetika.

Preskoči sledeću sekciju Više o ovoj temi