Postoje naznake da će sirovine poput litijuma, kobalta, bakra i nikla značajno poskupeti u budućnosti. To će imati posledice po energetsku tranziciju, jer su upravo ti metali potrebni za proizvodnju električnih automobila, solarnih sistema i vetroelektrana.

„Potražnja za tim sirovinama će tokom narednih decenija naglo porasti“, navodi se u studiji Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja (DIW). Cene bi mogle da dostignu vrhunac oko 2030, a zatim da tom nivou ostanu godinama.

-pročitajte još: Izbacivanje Rio Tinta: Vučić neće da se kocka pred izbore

„To bi zato predstavljalo prepreku energetskoj tranziciji“, kaže naučnik sa Instituta Lukas Boer, pozivajući se studiju za koju se izričito navodi da nije „prognoza“ već „ispitani scenario“.

Za izgradnju vetroelektrana i fotonaponskih sistema potrebne su velike količine bakra, a za baterije električnih automobila isto tako velike količine litijuma, kobalta i nikla. Prema Međunarodnoj agenciji za energiju (IEA), godišnja potrošnja bakra u narednih 20 godina verovatno će se udvostručiti, nikla više nego utrostručiti, a kobalta ušestostručiti.

Dvadeset puta više litijuma?

Najviše će verovatno da poraste potražnja za litijumom. Iako bi ponuda tog metala do 2040. mogla da bude i više od 20 puta veća nego danas, ona teško da će održati korak sa potražnjom. S obzirom na to da se ti metali dobijaju u rudnicima i to uz velike troškove, moglo bi da prođe i 20 godina pre nego što se razviju nova nalazišta.

Posledice svega toga bile bi znatno veće cene. Prema scenariju koji predviđaju ispitivanja nemačkog instituta, bakar bi 2030. mogao da bude skuplji za gotovo 70 odsto nego 2020, a litijum za skoro 180 procenata.

-pročitajte još: Litijum iz Nemačke: ekološki besprekoran i jeftin

Nove tehnologije na pomolu

Nemački naučnici takođe ukazuju da bi nepredviđeni tehnološki napredak mogao da ublaži potencijalna poskupljenja i da smanji troškove energetske tranzicije. Isto važi i ukoliko se alternativni materijali pokažu kao odgovarajući za proizvodnju i skladištenje obnovljive energije.

To je razvoj koji se trenutno uočava kod električnih automobila. Kompanija „Tesla“ već neko vreme u nekim modelima koristi litijum-železno-fosfatne (LFP) baterije za koje nije potreban kobalt. Još bolje u zaobilaženju skupih sirovina su natrijum-jonske baterije, za koje nisu potrebni ni litijum, ni kobalt, ni bakar. Tu tehnologiju koristi recimo kineski CATL. Ta kompanija trenutno gradi fabriku baterija u nemačkom Erfurtu u koju ulaže skoro dve milijarde evra.

Važne su političke odluke

Bez obzira na tehnološka poboljšanja, u Nemačkom institutu za ekonomska istraživanja ukazuju na važnost političkih odluka. One su ključne za energetsku tranziciju“, ističe Boer. „Neizvesne perspektive za obnovljive energije ili električne automobile sprečavaju, recimo, ulaganja u eksploataciju metala u rudnicima.“

Prema Boeru, neophodna je globalno koordinisana klimatska politika koja proizvođačima daje veću sigurnost u planiranju.

fs/tagesschau

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.