Sati i sati čekanja, neki mediji pišu o 12, neki o 15 sati čekanja pred Karavankama. U pomoć zatečenima, pri čemu se uglavnom radilo o nemačkim turistima na povratku s Jadrana, priskakao je i Crveni krst.

Nemački dnevni list Velt piše o razlogu povećanja kolona, koje su i prethodnih dana bile pozamašne, ali su u noći sa subote na nedelju poprimile dramatične razmere.

„U subotu je Austrija pooštrila kontrole zbog rastućeg broja novih slučajeva zaraženih korona-virusom u Hrvatskoj. Da pokažu negativni nalaz ili provedu dve sedmice u karantinu, sada nisu dužni samo austrijski građani koji se vraćaju iz Hrvatske nego se svi koji su u tranzitu moraju da se prijave i ispune formular“, piše list.

Na kraju je stvar očito pretila ugrožavanjem ljudi u kolonama pa je lično premijer savezne pokrajine Koruške Peter Kajzer naložio povratak na „mahanje rukom“ pogranične policije, to jest propuštanje onih koji su u tranzitu. „Najvažnija je dobrobit ljudi“, citira Velt koruškog premijera.

List citira i jednog nemačkog turistu koji se pre polaska kući iz Hrvatske informisao o stanju na drumovima na internetu i nije pronašao nikakve informacije o uvođenju dodatnih kontrola. Uprkos tome je čekao od subote u 17:30 do nedelje ujutro u 7:30. „Atmosfera među onima koji su čekali na granici je bila delom agresivna“, kaže.

Korona i Balkan

O agresijama druge vrste, naime o onima koje su stalni pratioci naroda jugoistočne Europe, govori jedan članak minhenskog dnevnika Zidojče cajtung. U njemu su i poznate predrasude koje žitelji centralne i zapadne Evrope gaje o stanovnicima Balkana pa ih povezuju s aktuelnom problematikom pandemije.

Nakon što je u Nemačkoj izdato upozorenje za putovanja u određene delove Hrvatske, počelo se govoriti o središtima žurki na obali kao o mogućim izvorima novog širenja zaraze.

„Ljudi tamo se, kako je poznato, rado ljube prilikom susreta, rado slave u povećim grupama. Slično se govori kad su u pitanju Italija ili Španija.(...) Lako je u nekontrolisanom ponašanju žitelja Balkana pronaći razlog zbog kojeg se koronavirus širi. To su društva koja načelno ne uzimaju pravila ozbiljno, a posebno pravila tokom korone“, navodi minhenski list.

U nastavku članka se ukidanje strogih mera borbe protiv korona-virusa povezuje s parlamentarnim izborima u Srbiji i Hrvatskoj, ali i početkom turističke sezone. U nastavku se spominju i neredi nakon izbora u Srbiji upereni protiv predsednika Aleksandra Vučića (kojeg list u više navrata pogrešno naziva premijerom) koji su, kako se navodi, ponovno probudili tezu o Balkanu kao „buretu baruta“.

priredio Nenad Krajcer

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android