Ciljano ubijanje novinara
29. decembar 2020.
Bio je to samo kratak video-razgovor putem Zuma, ai Nadžib Šarifi, voditelj "Afghan Journalists Safety Comitee-a", nevladine organizacije za zaštitu novinara, deluje iscrpljeno. Kaže da su protekle nedelje bile naporne. "Mislim da da nikad ranije stanje nije bilo tako zastrašujuće kao što je sada. Jer, čini se kao da su sve novinarke i novinari u opasnosti", kaže Šarifi. "U samo šest nedelja smo izgubili četiri novinarke i novinara."
- pročitajte još: Srbija pala na rang-listi Reportera bez granica
Šarifi nije jedini koji strahuje. 2020. je bila smrtonosna godina za novinarke i novinare u čitavom svetu, kako je to zaključila organizacija "Reporteri bez granica" u svom godišnjem bilansu. Već sredinom decembra su "Reporteri bez granica" u prvom delu godišnjeg bilansa izveštavali o uhapšenim, otetim i nestalim novinarkama i novinarima. U drugom delu bila je rič o ubijenim medijskim radnicima.
S oko 50 ubijenih novinarki i novinara je brojka nešto manja nego pre godinu dana, ali "Reporteri bez granica" su pre svega zabrinuti zbog ciljanih ubistava. Na primer, u novembru je u Avganistanu u bombaškom napadu na njegov automobil stradao novinar Mohamad Alijas Dajdž s radija Asadi, avganistanskog programa američkog radija Slobodna Evropa.
Tek pre oko dve nedelje je, takođe u Avganistanu, ciljano ubijena novinarka Malala Majvand koja se takođe zalagala za bolju zaštitu žena koje rade u medijima. Majvand je bila jedna od dve novinarke koje su ubijene 2020. A pogubljenjem Ruholaha Zama u Iranu 12. decembra prvi put u proteklih 30 godina izvršena je smrtna kazna nad jednim novinarom.
Broj ciljano ubijenih novinarki i novinara je zastrašujuće visok: 2020. je 42 njih ciljano ubijeno. To je više od 20 odsto više nego 2019. godine.
Tobožnji mir
Pritom nije više samo reč o ratnim i kriznim područjima u kojima novinari umiru u prvom redu. 2020. je skoro sedam od deset (68 posto) novinarki i novinara stradalo u zemljama u kojima službeno vlada mir. Poređenja radi: 2016. je to bilo 40 odsto. U te zemlje spadaju na primer Meksiko i Indija, dve od pet najopasnijih zemalja za novinarke i novinare. U obe zemlje su 2020. zabeležena okrutna ubistva. Novinari su živi spaljeni, raskomadani i glave su im odrubljene.
Mnogi koji su ubijeni su obavljali istraživački rad, radili na osetljivim temama poput korupcije i organizovanog kriminala. Ali i rad na temama koje se tiču zaštite prirodne sredine poput ilegalnog rudarstva su novinarke i novinare dovele u opasnost. No, često njihova ubistva ostaju nekažnjena. Na primer u Hondurasu su ubijena trojica novinara, a ni u jednom slučaju nisu pokrenute ozbiljne istrage, navode "Reporteri bez granica".
- pročitajte još: Manje ubijenih novinara, više u zatvoru
"U previše zemalja je za novinarke i novinare opasno po život izveštavati o korupciji, mafiji ili uništenju prirodne sredine", kaže Mihael Rediske iz "Reportera bez granica". "U zemljama poput Meksika, Iraka ili Pakistana moćni kriminalci, ekstremistične grupe i delom i korumpirane političarke i političari još uvek mogu da računaju s tim da će za takve zločine proći nekažnjeno. Ti zločini nikad nisu usmereni direktno na žrtvu. Svako ubistvo novinarke ili novinara je napad na pravo svih ljudi da se slobodno i nzavisno informišu."
Za Najiba Sharifija iz "Afghan Journalists Committee-a" i njegove koleginice i kolege je veliki problem što često ne mogu imenovati počinioce. U prošlosti su, kaže on, uvek iznova iza tih napada stajali talibani ili takozvana "Islamska država" (IS), ali od mirovnih pregovora se talibani često distanciraju od napada. "IS je preuzeo odgovornost za nekoliko zločina, ali je to sve vrlo nejasno", kaže Šarifi.
Korona kao dodatna opasnost
Ove godine se pojavila dodatna opasnost za novinarke i novinare: korona virus. Već u prvom delu svog godišnjeg bilansa "Reporteri bez granica" su ukazali na slučajeve u kojima su novinarke i novinari uhapšeni zbog kritičkog izveštavanja o korona-merama. Neke od njih je zatvor stajao života.
Širom sveta je pri tom na stotine novinarki i novinara umrlo nakon što su oboleli od kovida-19, ali se ne može nedvosmisleno dokazati da li su se zarazili u privatnom okruženju ili tokom obavljanja posla. U tri slučaja, međutim, "Reporteri bez granica" polaze od toga da je "prilično sigurno" da su dotični novinari umrli zbog toga što su zbog svoga posla bili uhapšeni te su se navodno u zatvoru zarazili koronom. Reč je, između ostalog, o Mohamedu Moniru koji je u Egiptu bio u zatvoru i o Salehu al-Šehiju koji je u Saudijskoj Arabiji radio za dnevne novine Al Vatan.
Obojica su, kako navode "Reporteri bez granica", kratko pre smrti neočekivano i u velikoj brzini pušteni iz zatvora. Monir je pre puštanja iz zatvora bio testiran pozitivno na korona virus. Al-Šehijevo zdravstveno stanje se bilo pogoršalo te je nekoliko dana proveo na intenzivnoj nezi u bolnici. Da li je zaista umro od kovida-19 nije sasvim sigurno. Međutim, lokalni mediji smatraju da je tako, ali "Reporteri bez granica" navode da se to ne može sa sigurnošću potvrditi jer "saudijske vlasti odbijaju pružiti potrebne informacije".