Tokom teške finansijske krize u mediteranskoj zemlji premijer Aleksis Cipras je sprečio pogoršavanje odnosa sa crkvom, jer su milioni Grka tražili podršku i utehu kod najmoćnije institucije u zemlji. Ali sada, konačno slobodnih ruku, bez stega međunarodnih poverilaca, Cipras želi razvod. On takođe želi udeo u bogatstvu crkve. Istovremeno ne želi da to bude prljav razvod.

Dakle, u nastojanju da pronađe prijateljsko rešenje, on je sastavio plan od 15 tačaka kojim se otvara put za besprekorno odvajanje crkve i države u jednoj od najteokratskijih članica EU. Prema tom planu, sveštenstvo od 9.000 ljudi bi bilo otpušteno. Oni bi bili uklonjeni sa državnog platnog spiska, a oduzele bi im se velike privilegije i penzije – koje bi umesto države trebalo da plaća bogata Grčka pravoslavna crkva.

Sve se vrti oko para

Predstavnici pravoslavlja će takođe morati da odustane od toga da se nazivaju propovednicima nacionalne vere, omogućavajući državi da se proglasi „religiozno neutralnom“.

Zauzvrat, država bi odbacila sve zahteve na ogromne parcele i imovinu koje Crkva odavno smatra svojim, a usledio bi ogroman zajednički razvojni projekat koji bi obe strane nadzirale, a profit delile pola-pola.

Zvuči unosno? Jeronim II, arhiepiskop Atine i cele Grčke, obavio je posao sa Ciprasom za samo 45 minuta. Obojica su potom javno pohvalili ono što su nazvali „orijentacionim sporazumom“. Ali, taj njihov tajni sporazum izazvao je bes biskupa i sveštenika koji su ga osudili kao izdaju. Tako je ovaj razvod ipak ispao ružan.

Ove sedmice, na hitno sazvanom sastanku najvišeg tela u crkvi, 72 od 82 vladika stali su uz sveštenstvo, odbijajući da ga skinu sa platnog spiska države.

Tvrdi kurs vlade

Vlada je odmah uzvratila. „Hajde da razjasnimo stvari“, rekao je portparol vlade Dimitris Canakopulos: „Vlada ima pravo da reguliše sve što se tiče državnog budžeta. Dakle, ako se Crkva ne pridržava našeg predloga o sveštenstvu, onda će vlada preuzeti na sebe da to učini.“

Igrajući tvrdo, smatraju kritičari, vlada se nada da će uspeti da se izbori za razvod koji želi. Ali borba sa najmoćnijom institucijom ove države mogla bi da se okrene protiv Ciprasa, koji ne krije da je ateista. „Svaki put kad se država suprotstavljala Crkvi, novom reformom ili merom, država gubi“, rekao je za DW analitičar i kolumnista Nikos Dimou.

Iščekivanje čuda

Na prvi pogled, predloženo rešenje nudi izuzetnu priliku za Crkvu. Mnogi Grci smatraju to takođe osetljivim pitanjem: time se zemlja približava tome da postane istinski sekularna. Crkvene knjige bi postale dostupne državnim revizorima kako bi sagledali bogatstvo procenjeno na preko 700 milijardi evra. A skidanjem sveštenstva sa državne grbače, obezbeđuje se prostor za 9.000 očajnički potrebnih radnih mesta u zemlji koja na vrhu liste nezaposlenosti u Evropi.

Ali odricanje od dugogodišnjih veza između crkve i države je kompleksan, izazovni zadatak koji je politički osetljiv u zemlji gde više od 90 procenata stanovništva svoj nacionalni identitet definiše na zajedničkoj pravoslavnoj veri.

Još važnije, Grci više ne veruju u Ciprasa. „Nije ga briga za crkvu, već samo za njegov politički opstanak“, kaže za DW jedna vlasnica radnje ulazeći u crkvu. „Ko kaže da će ispuniti to što kaže? Šta će biti sa sveštenstvom? Šta će biti sa našom verom?“

Izborna kampanja na leđima crkve?

Od 2015. godine od kada je na vlasti, bivši lider komunističke partije mladih obećao je razdvajanje Crkve i države. Ali, privremeno je bio odustao od svoje namere zbog ključne uloge koju je Crkva odigrala u podršci hiljadama Grka u kriznim situacijama – državne socijalne službe su praktično nestale zbog drastične javne štednje.

S obzirom da su sledeće godine izbori, a premijerova popularnost opada, kritičari i sveštenici optužuju Ciprasa da koriste crkvu da postigne političke poene – oslobađanjem oko 9.000 radnih mesta u javnom sektoru i stvaranjem novih radnih mesta, neposredno pred ključne izbore.

Svi prethodni pokušaji da se razdvoje dve institucije nailazili su na otpor nacije koja ne želi da okrene leđa Crkvi koja je igrala ključnu ulogu u očuvanju pravoslavne vere i grčkog jezika tokom 400 godina osmanske vladavine.

Zbog toga Ciprasu savetuju da odustane od spora sa Crkvom, posebno u svetlu nove ankete objavljene u četvrtak, koja pokazuje da je 7 od 10 Grka uvereno da će izgubiti predstojeće izbore od konzervativnih protivnika – koje uticajno sveštenstvo tradicionalno podržava.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android