Nakon nekoliko sedmica preganjanja, Grčka je postigla dogovor sa kreditorima o oslobađanju novih 12 milijardi evra iz trećeg paketa pomoći. Novac bi trebalo da legne na račun Atine u petak (20.11). Razmimoilaženje između vlade premijera Ciprasa i predstavnika Evropske komisije, Evropske centralne banke, Međunarodnog monetarnog fonda i Fonda za spas evra ticala su se uglavnom prinudne prodaje nekretnina prezaduženih porodica. Ideja kreditora bila je banke smeju da prodaju takve nekretnine, dok je levičarska vlada u Atini insistirala da siromašni ljudi ne smeju biti izbačeni na ulicu. Kompromis je pronađen, a grčki političari tvrde da će tako biti zaštićeno 60 odsto prezaduženih domaćinstava koja neće ostati bez svojih nekretnina.

Detalje o tome donosi Zidojče cajtung: „Tokom krize su mnogi građani pod kreditima došli pod pritisak. Prema procenama, oko 320.000 korisnika stambenih kredita kasni sa isplatom rata. Zbog nenaplativih kredita i grčke banke su u teškoćama, ali do sada prema dužnicima nisu mogle da preduzmu praktično nikakve mere. Niko nije morao da se plaši da će izgubiti stan, ukoliko nema drugi. Potpuna zaštita ostaće za oko 25 odsto dužnika – stan neće moći da izgube oni čija nekretnina nije skuplja od 170.000 evra, a prihodi im ne prelaze 8.180 evra godišnje, odnosno 21.000 za četvoročlanu porodicu.“

Minhenski list bavi se i potragom atinske vlade za novim poreskim prihodima koje zajmodavci zahtevaju. „Kada je Cipras od muke i uprkos ranijem obećanju hteo da nametne porez od 23 odsto na privatne škole, građani su se pobunili. Cipras je morao da traži novac na drugom mestu. U utorak je ministar finansija Euklid Cakalotos predstavio rezultate potrage: flaša vina će biti skuplja za 30 centi. I igre na sreću bi trebalo da se oporezuju višom stopom, kako ne bi moralo da poskupi obrazovanje.“

Zidojče je temi posvetio i kratak komentar u kojem se pita da li će i ubuduće oko svake tranše pomoći biti raspravljano o novim ustupcima i uslovima. „Verovatno hoće – i to je neizbežno. Cipras je dokazao da ispunjava obaveze. Nosi se sa enormnim pritiskom ulice, poput generalnog štrajka od pre nekoliko dana koji su inače podržavali i političari njegove Sirize. Trenutno ne preti nova debata o napuštanju evrozone, reforme napreduju, iako sporije nego što bi u Briselu hteli.

S druge strane, jasno je da Cipras ne može jednostavno da klimne glavom na svaki zahtev poverilaca. Grci su ga izabrali da bi se borio. Ima minimalni manevarski prostor, ali će ga koristiti da tu i tamo izvuče ponešto i ublaži poneki strogi zahtev. Ostaje protivrečnost s kojom je Cipras i krenuo u svoj drugi mandat: mora da sprovede reforme koje zapravo ne želi. Pregovori dakle ostaju mučni. Ali drugačije ne biva.“

Bečki dnevnik Standard piše da Cipras za sada drži svoja dva predizborna obećanja: da će ispunjavati dogovor sa kreditorima, ali da će se pri tome više starati za socijalnu pravdu nego što su to radili njegovi konzervativni oponenti. „Ako premijeru uspe da protiv svih otpora progura prave strukturne reforme, povećavaju se i šanse za otpis dela dugova Grčkoj. Posle fijaska svog prvog mandata, Cipras je dobio drugu šansu. Morao bi da je iskoristi.“

„Već je mirnije oko Grčke od kada su zajmodavci i Atina tokom leta postigli dogovor o novom paketu pomoći“, piše Noje osnabriker cajtung. Komentator podseća da je Ciprasova vlada u oktobru progurala pomeranje starosne granice za odlazak u penziju, ukinula niz pogodnosti koje su sledovale mlađim penzionerima i preduzela mere protiv utaje poreza. „Na reformske napore se pozitivno odražava i to što zvezdani ministar finansija Janis Varufakis već duže nije na funkciji. Krizna Grčka u ekonomskom pogledu još nije isplivala, ali je na dobrom putu.“