Na Konferenciji UN o klimi u Dubaiju nemački kancelar Olaf Šolc je svom govoru pozvao na napuštanje fosilnih goriva. Svi sada moraju da pokažu čvrstu rešenost za ukidanje fosilna goriva, pre svega uglja, rekao je Šolc.

Tokom ove decenije još uvek je moguće smanjiti emisije gasova štetnih za klimu tako da cilj od 1,5 stepeni ostane dostižan, nastavio je on. Cilj je da se globalno zagrevanje zadrži ispod dva stepena Celzijusa u poređenju sa predindustrijskom erom, ali, ako je moguće, ograničiti ga na 1,5 stepeni. I pored svih geopolitičkih tenzija, moramo požuriti, naglasio je nemački socijaldemokrata.

Konkretno, zalagao se za sporazum o dva obavezujuća cilja do 2030: utrostručiti ekspanziju obnovljivih izvora energije i udvostručiti energetsku efikasnost. Do sada se više od 110 zemalja složilo da proširi proizvodnju zelene električne energije ovim tempom.

Šolc traži refromu međunarodnih finansijskih institucija

Nemački kancelar je insistirao i na restrukturiranju međunarodnih finansijskih institucija. U Svetskoj banci je učinjen bar neki napredak, rekao je on.

Mnoge zemlje na globalnom jugu, ali i Kina, zahtevaju veće učešće u institucijama u kojima još uvek dominira Zapad, kao što su Svetska banka i Međunarodni monetarni fond, kao i na nove instrumente finansiranja.

Počeo sa radom Klima klub - čist privredni rast

Takozvani Klima klub zvanično je počeo sa radom na klimatskoj konferenciji UN COP28 u Dubaiju. Klub koje sada broji 36 članova, a koji je pokrenula Nemačka, želi da igra pionirsku ulogu u zaštiti životne sredine. „Želimo da promovišemo čist privredni rast, i to brzo“, rekao je kancelar Olaf Šolc.

Klima Klub nije konkurencija merama Ujedinjenih nacija, već je to udruženje onih „koji su spremni da idu korak dalje“. Osnovni cilj je dekarbonizacija industrije, odnosno napuštanje fosilnih goriva u cilju smanjenja emisije gasova staklene bašte štetnih za klimu. Najpre se mora povesti računa o sektoru čelika i cementa, jer oni izazivaju većinu industrijskih emisija, rekao je Šolc.

Sprečavanje nelojalne konkurencije

Kroz razmenu dobara, znanja i tehnologija, članovi kluba – industrijalizovane zemlje poput SAD, Japana i Nemačke, ali i zemlje u razvoju i zemlje u usponu – žele da podrže jedni druge. 

Pored toga, napori u borbi protiv klimatskih promena treba da budu matematički uporedivi kako bi se izbegli trgovinski sukobi. Nemačka vlada želi da izbegne nelojalnu konkurenciju do koje bi moglo doći ako nemačke kompanije ulažu u skupe, klimatski neutralne tehnologije, dok kompanije u drugim zemljama to ne čine.

20 zemalja hoće više nuklearne energije

Grupa od oko 20 zemalja pozvala je na više atomske energije kako bi se smanjila zavisnost od fosilnih goriva. Grupa država zahtevala da se kapacitet nuklearnih elektrana širom sveta do 2050. - utrostruči - u poređenju sa nivoom iz 2020. Deklaracija takođe poziva međunarodne finansijske institucije da promovišu širenje nuklearne energije - što je trenutno delimično isključeno u njihovim statutima.

Među zemljma koje su potpisale zajedničku deklaraciju su SAD, čiji je predstavnik za klimu Džon Keri, podelio dokument na konferenciji u Dubaiju, zatim domaćin Ujedinjeni Arapski Emirati, kao i Francuska, Velika Britanija, Belgija, Finska, Japan, Poljska, Švedska i Ukrajina. Deklaraciji se nisu pridružile Rusija i Kina, koje pak takođe imaju veliki broj nuklearnih elektrana.

Džon Keri je ukazao na izjave naučnika da klimatska neutralnost do 2050. „nije ostvariva" bez nuklearne energije.

Šef Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafael Grosi takođe je pozvao na dalja ulaganja u nuklearnu energiju. Bila bi „greška" odbaciti nuklearnu energiju zbog problema sa nekim projektima. Morale bi se prevazići prepreke u finansiranju nuklearnih elektrana, rekao je on novinskoj agenciji AFP na marginama Svetske klimatske konferencije.

Kritičari ukazuju na rizike povezane sa nuklearnom energijom, nerešene probleme odlaganja nuklearnog otpada i dugoročno visoke ukupne troškove.

SAD: Borba protiv metana - milijarde dolara za klimatske fondove

U borbi protiv globalnog zagrevanja, SAD takođe žele da nastave sa smanjenjem emisije metana koji šteti klimi. Drugi najvažniji gas staklene bašte, metan, između ostalog, stiže u atmosferu prilikom vađenja uglja, nafte i prirodnog gasa. Iako se kraće zadržava u atmosferi, štetniji je od ugljen-dioksida (CO2).

Savetnik američkog predsednika Bajdena za klimu Ali Zaidi i Agencija za zaštitu životne sredine (EPA) objavili su nove standarde u Dubaiju koji će proizvođače nafte i gasa obavezati da spreče curenje metana. Pored toga, bušotine treba bolje nadzirati kako bi se sprečilo neželjeno curenje gasa.

Ovim merama SAD imaju za cilj da spreče emisiju procenjenih 58 miliona tona metana do 2038. – što navodno odgovara 1,5 milijardi tona ugljen-dioksida. Pre dve godine, Sjedinjene Države i EU pokrenule su međunarodnu inicijativu za zajedničko rešavanje problema metana kojoj se do sada pridružilo više od 150 zemalja.

Potpredsednica SAD Kamala Haris u Dubaiju je obećala da će njena zemlja uplatiti 3 milijarde dolara u Zeleni klimatski fond (GCF). Ovo bi bio prvi doprinos SAD fondu od 2014.

GCF je jedan od najvažnijih instrumenata međunarodnog finansiranja zaštite klime i prilagođavanja klimatskim uticajima u zemljama u razvoju. Industrijalizovane zemlje su zapravo obećale da će počevši od 2020. uplaćivati 100 milijardi dolara godišnje za ove ciljeve, a deo novca bi išao u GCF.

Više od 140 šefova država i vlada okupilo se na samitu ovog petka i subote u Dubaiju. Konferencija o klimi COP28 a- sa skoro 80.000 registrovanih učesnika je najveći događaj te vrste do sada. Fokus na klimatskoj konferenciji je generalno na širenju obnovljivih izvora energije.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.