U Antaliji u ponedeljak počinje COP31, Konferencija UN o klimi kojom predsedava Australija i na kojoj će se tokom dve nedelje (9.-20. novembar) okupiti predstavnici oko 200 država.

Upravo Turska, kao zemlja domaćin suočena je sa jednim od velikih ekoloških problema: Satelitska merenja otkrila su ogromna curenja metana na nekoliko deponija u zemlji, među kojima je i ona kod Antalije. 

Metan je, posle ugljen-dioksida (CO2), drugi najvažniji uzročnik globalnog zagrevanja izazvanog ljudskim delovanjem. Posmatrano u razdoblju od 20 godina, njegov uticaj na zagrevanje planete više je nego 80 puta snažniji od uticaja CO2. Međutim, metan se zadržava u atmosferi znatno kraće. Zbog toga se brzo smanjenje njegovih emisija smatra posebno delotvornim načinom da se kratkoročno uspori rast temperature.

Turska koja namerava da borbu protiv metana postavi kao jednu od glavnih tema konferencije, još nije pristupila međunarodnom sporazumu o smanjenju emisija tog gasa.

Deponija kod Istanbula među najvećim emiterima metana

Razmere problema vide se zapadno od Istanbula. Kamioni svakog dana na deponiju Sejmen dovoze oko 8.500 tona komunalnog otpada iz višemilionskog grada. Kada se ostaci hrane i drugi organski otpad razgrađuju bez prisustva vazduha, nastaje metan.

Deo tog gasa se prikuplja i sagoreva u obližnjoj elektrani radi proizvodnje struje. Međutim, velike količine očigledno odlaze u atmosferu.

Za ljude koji žive u blizini deponija ovaj problem je odavno deo svakodnevice. U jednom mestu udaljenom oko pet kilometara od deponije Sejmen stanovnici se žale na snažan smrad. Sam metan nema miris, ali se prilikom razgradnje otpada oslobađaju drugi gasovi neprijatnog mirisa.

Smrad naročito leti prodire kroz otvorene prozore, kaže 46-godišnji frizer Soner Duz: „Oko četiri ili pet sati ujutru smrad se iznenada pojavi. Probudi vas.“

Problem sa merenjem

Istraživači Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu (UCLA) analizirali su satelitske podatke od januara 2025. do maja 2026. Prema tim podacima, na deponiji je u proseku otkriveno oko 7,4 tone metana na sat.

Time se ta deponija nalazi pri samom vrhu svetske liste najvećih emitera metana na deponijama. Merenja, međutim, predstavljaju snimke stanja u određenim trenucima i ne omogućavaju neposredan proračun godišnjih emisija.

Gradsko preduzeće za upravljanje deponijama ISTAČ dovelo je u pitanje pouzdanost merenja. Sa deponije Sejmen obično se oslobađa manje metana, tvrdi to preduzeće. Posebno visoka izmerena vrednost od 12 tona na sat bila je, između ostalog, posledica radova na gasovodima.

Turska peta na svetu po emisiji metana iz čvrstog otpada

Naučnici su ukupno otkrili 70 oblaka metana na deset deponija u Turskoj na kojima su zabeležene najveće emisije. Tri se nalaze na širem području Istanbula, a ostale, između ostalog, u blizini Ankare, Izmira i Antalije.

Prema podacima organizacije Climate TRACE, Turska je peta u svetu po emisijama metana iz čvrstog otpada, iza Kine, Sjedinjenih Američkih Država, Rusije i Brazila.

Tursko Ministarstvo životne sredine saopštilo je da ti podaci nisu zasnovani na neprekidnim merenjima. Vlada je ukazala na svoju inicijativu „Nula otpada“, čiji je cilj smanjenje količine otpada koji završava na deponijama. Udeo prerađenog otpada povećan je sa 13 odsto 2017. na 37,53 odsto 2025. godine.

Politički test za domaćina konferencije

Naučnici smatraju da postoji veliki prostor za smanjenje emisija. Posebno bi delotvorno bilo sprečiti da organski otpad uopšte dospeva na deponije. Bolji sistemi za prikupljanje tog gasa, popravljene cevi i zaptivanje površina pod otpadom takođe bi mogli znatno da smanje oslobađanje metana. Pošto je najveći deo emisija koncentrisan na malom broju lokacija, već bi poboljšanja na pojedinim deponijama mogla mnogo da promene.

Turska se time suočava i sa političkim testom. Više od 150 država do sada se pridružilo međunarodnoj inicijativi za smanjenje emisija metana, pokrenutoj 2021. na klimatskoj konferenciji u Glazgovu. Cilj je da se svetske emisije metana do 2030. smanje za najmanje 30 odsto u odnosu na 2020. godinu.

Turska još nije pristupila toj inicijativi. Turski stručnjak za klimu Selim Jildirim smatra da bi to mogla da učini tokom ove konferencije. Od presudnog je značaja, međutim, da pristupanje bude praćeno konkretnim merama.