„Ništa ovo vala ove godine, sve je propalo. Vidiš li da nema nikoga, sve je prazno. Imaš cele porodice koje izdaju krevete i od toga žive. Šta će sad. Šta, pitam ja tebe. Zatvorili su nas ko ovce, niti ko može da uđe niti izađe", priča Dragan iz Tivta, ogorčen što je ove godine za 90 odsto manje turista u Crnoj Gori a ljudi ne vide izlaz iz ove situacije. „Ovo ti je ništa šta će tek da bude. Videćeš kad sve ovo dođe na naplatu za par meseci. Sada se nešto i okreće zbog nešto ljudi koji dolaze u Crnu Goru. U septembru će svi ključ u bravu".

Ulazak za strance sa prebivalištem u CG

I zaista, ako se uputite magistralom od Herceg Novog do Ulcinja, stranaca gotovo da i nema. Tek poneka registarska oznaka iz BiH, iz Srbije gotovo da i nema automobila a na plažama tek poneki Nemac i Rus. Olga iz Rusije došla je u Crnu Goru prje nekoliko dana. „Imam nekretninu ovde i zato sam mogla da dođem. Prijatelji koji su hteli da dođu, odustali su zbog cele situacije sa korona-virusom. Dolazim u Crnu Goru od 2010. godine i nikada ovako nije bilo. Plaže su poluprazne, sve su uglavnom domaći gosti. Ali Crna Gora je i dalje najlepša zemlja", priča Olga.

Najlepša zemlja priprema se i za izbore pa mnogi nezvanično govore kako je jedan od razloga zatvaranja prema Srbiji - politička odluka. Parlamentarni izbori zakazani su za 30. avgust i za sada, kako uveravaju iz Vlade Crne Gore, nema razloga za odlaganje zbog epidemiloške situacije.

Oni koji su prešli u Crnu Goru sa automobilima sa srpskim tablicama imaju objašnjenje za to. „Iz Zvornika sam ti ja. Imam dvojno državljanstvo, tako sam prešao. Inače ne može niko iz Srbije da uđe. Može, ali ide u karantin koji ti oni odrede na 14 dana. Sve je ovo propalo, svi ćemo propasti".

Nacionalno koordinaciono telo Crne Gore za zarazne bolesti donelo je odluku da se sve osobe koje iz Srbije uđu u Crnu Goru upućuju u karantin, u objekte spremne za tu namenu.Zelena i žuta lista

U Crnu Goru bez testa ili bilo kakvih ograničenja mogu da uđu državljani Slovenije, Hrvatske, Austrije, Belgije, Francuske, Njemačke, Grčke, Mađarske, Norveške, Poljske, Slovačke, Španije, Švajcarske, koje su na tzv. zelenoj listi zemalja. Na žutoj su Bosna i Hercegovina, Albanija, Kanada, Izrael, Singapur i Kosovo kojima je za ulazak neophodan negativan rezultat PCR, ELISA ili ECLIA testa na COVID-19, star ne više od 48 časova.

PCR test u BiH košta u proseku 100 evra, dok su druga dva znatno jeftinija ali cena varira od grada do grada. Tako je u Banjaluci 50 maraka, Bijeljini 60 dok je u Goraždu 30 maraka. Uz negativan test iz BiH, na granici sa Crnom Gorom je procedura jednostavna. Uz važeće dokumente koji su potrebni: pasoš ili ličnu kartu, te negativan test na koronu, potrebno je ispuniti formular u kojem se traže lični podaci, mesto i vreme boravka uz upitnik o eventualnim bolestima i putovanjima u poslednjih 15 dana.

Zakupci plaža na mukama

„Imamo 60 odsto popunjenosti na plaži. Ne može da se dođe. Može ali se ljudi boje. Najviše je domaćih gostiju. Nešto malo iz Nemačke, Rusije i BiH i to je sve. Jedino ako se neko zatekao pre korone i ostao - i sada je ovde. Ne znamo kako ćemo pregurati ovo, jako je loše. Vlada je isplatila plate za april, maj i pola juna za stalno zaposlene ali mi imamo problem jer nam je najveći broj radnika dolazio iz Srbije i sada ne mogu da dođu. Uz to, radimo sa smanjenim kapacitetom, nismo otvorili pola sadržaja na plaži. Radni vek sam provela na plaži, ne znam kako će ovo završiti po nas", kaže jedna preduzetnica, koja je zakupila plažu u okolini Budve i koja je u ovom porodičnom poslu više od 20 godina.

Polovina hotela na obali Crne Gore nije ni otvorila svoja vrata za turiste jer im se ne isplati da pokreću kapacitete s obzirom da je došlo tek deset odsto turista u odnosu na prošlu godinu. Isti slučaj je i sa ljudima koji izdaju apartmane i koji imaju obaveze prema državi bez obzira na tešku situaciju. I pored toga, cene nisu niže u odnosu na prošlu godinu. Tako je recimo komplet ležaljki i suncobrana od 15 do 20 evra, kugla sladoleda na plaži 90 centi, mineralna 0,75l je 3,5 evra. Dragan iz Tivta u svakoj rečenici koristi katastrofu kao objašnjenje situacije.

Katastrofa

„Čitave porodice su u turizmu i žive od njega kao konobari, kuvari... Katastrofa je ovo. Magistrala je prazna, vidite, katastrofa. Sad javljaju da bi možda od početka avgusta mogli da otvore granice i to samo za neke delove Rusije, jer oni su vlasnici objekata još iz vremena masovne privatizacije 2007. godine. Katastrofa ako se to ne desi, ako ne otvore granice. Katastrofa".

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android