Azem Kurtić: Treba nam kolektivna promena svesti!

„Nova tura, nova avantura“ - pod tim sloganom započeo sam svoju treću turu Balkan Boostera. I zaista je bila avantura, s početnom stanicom u Kotoru. Ekipa koja je spojila Ivanu, Jelenu i mene kao da je namerno ciljala na to da nas tri ribice po horoskopskom znaku pošalje u istraživanje Jadranskog mora. Nakon šest dana koje smo zajedno proveli u autu, apartmanima i na plažama, nakon neprospavanih noći da bi priče poslali na vreme, ispred imena Jela i Ivana, koju smo od milja počeli da zovemo Mala Mu, mogu slobodno da dodam „moja“. Moja Jela i moja Mala Mu.

Za nekoga ko dolazi iz kopnenog dela države, ranije i nisam baš mnogo razmišljao o moru... Osim u trenucima kad mi je preko glave posla i kada bih radije da sam negde na plaži umesto u kancelariji. Ova tura Balkan Boostera dala mi je novu perspektivu. To što sam s kopna ne daje mi izgovor da ne razmišljam o zagađenju mora koje je zajednički problem svih država koje imaju izlaz na Jadran.

Ono što sam uspeo da zaključim u ovih šest dana jeste to da je Crna Gora ekološka država samo deklarativno. Iako se veliki deo crnogorske ekonomije oslanja na turizam, a samim time i na more, obale su pretrpane sitnim otpadom. Naravno, to nije samo odgovornost države, već i nas koji tu letujemo. Sve akcije čišćenja pokreću mladi, ali mladi ne mogu na taj način da spasu morsko dno koje je izubijano velikim propelerima kruzera.

Na sat i po vremena vožnje od Kotora, računajući prelaske granica, nalazi se Cavtat. Imao sam osećaj da smo na drugom kontinentu, jer je more u Cavtatu zaista čisto. Satima smo hodali obalama tog gradića diveći se lepoti grada i kristalno čistoj vodi. I lokalci koji na moru i od mora žive svesni su toga s koliko opreza moraju da se ophode prema vodi. Svesni su i toga da je turizam, iako od njega zavise, najveća pretnja moru.

Neum me najviše impresionirao. Iako sam u jedinom bosanskohercegovačkom primorskom gradu bio i pre, dok nisam upoznao Antu nisam mnogo razmišljao o tome koliko je i ono malo mora što imamo u stvari veliko. Ante Džono je predsednik Ronilačkog kluba Neum. Zahvaljujući međunarodnim akcijama čišćenja podmorja, ti momci ne samo da su izvukli belu tehniku, gume i šasije auta i tako očistili more, što se vidi golim okom, već su postigli mnogo više. Promenili su mentalitet naroda koji je prestao da baca otpad u more „da se više ne vidi“.

I to je ono što nam je potrebno. Kolektivna promena svesti! To možemo postići upozorenjima na plažama, strožim kaznama (neke ljude ne možemo naučiti ništa dok ih ne „udari po džepu“), ciljanim medijskim izveštavanjem, kao što to čini ovaj projekat. Ako smo našim pričama promenili svest bar jedne osobe, ja sam zadovoljan. I više nego zadovoljan, ja sam srećan!

Graničarima smo bili posebno zanimljivi. Prvo zbog mojih brkova, a onda zbog tri različite putne isprave na koje su reagovali s primedbama tipa: „Jugoslavija u malom“, „Gde ćete vas troje“ i „Bratstvo i jedinstvo“. Tek posle sam se zapitao da li je zaista toliko neobično da tri mlade osobe, iz tri različite države, putuju zajedno?

Ivana Abramović: Zakoni moraju bolje da čuvaju Jadran

Pet dana, pet videa, tri zemlje, tri priče – to je bio naš Balkan Booster. Jedno točenje goriva, dva apartmana. Započeli smo u Kotoru, gde nam je pažnju ukrao Muzej Mačaka (koji smo na kraju videli samo kroz prozore). I otada su mačke postale lajtmotiv našeg putovanja. Ne znam koje su nas sile spojile, ali mislim da nas nisu bez razloga prozvali Trio fantastiko. Jer najfantastičniji deo je bio naš odnos, naša komunikacija, naša saradnja.

Prođoše dva dana u Crnoj Gori, dva videa bez problema, ali u ovom poslu nikada ne ide sve glatko. Stigli smo u Cavtat s jednim pitanjem: kako ispričati priču bez osobe da je ispriča? U prevodu, kako spasiti priču ako ne možeš doći do sagovornika? Za nas je to značilo pet sati lutanja po celom gradu. „On će vam dat’ izjavu, odite tamo, ja ne mogu…“ I tako u nedogled. Kada smo već hteli da odustanemo i kada je sunce krenulo da zalazi, u razmaku od nekoliko minuta sreli smo tri osobe koje su ispričale svoju, ali i našu priču.

A kada već nismo mogli da dobijemo stručnjaka, neke stvari ću vam ispričati ja. U Cavtatu je more čisto. Plavo je, prozirno je. I nećete u njemu pronaći kabasto smeće. Ali zato možete pronaći male zagađivače – bakterije. Zbog njih su se ove godine rekordno zatvarale plaže u regionu. Dakle, mikrobiološko zagađenje je opasno, jer ga obični ljudi ne prepoznaju, osim kada na plaži vide postavljenu crvenu zastavu.

Najlakše je kratkotrajna zagađenja pripisati kruzerima, ali opasni su i manji brodovi, jer baš oni mogu da ispuste otpadne vode gde god žele, kad god žele, jer nedostaje zakonske regulative. A nedostatak te zakonske regulative bi Hrvatskoj trebalo da bude na dnevnom redu.

I tim danom su naši problemi završili. Zadnja priča, ona iz Neuma, bila je gotova u rekordnom vremenu. I pre nego što smo toga bili svesni, sedeli smo napolju i snimali oproštajni video. A nakon toga smo se stvarno oprostili. Zanimljivo je koliko u pet dana možeš naučiti o sebi, o drugima, o svojoj državi, o drugim državama, o poslu i o timskom radu. Nismo samo imali priliku da vidimo probleme s kojima se naše more susreće, probleme koji spajaju naše države, već i da ih prikažemo, da ljude osvestimo, i da bar nekom pomognemo da shvati važnost očuvanja mora. I baš zbog toga sam zahvalna što sam bila deo Balkan Boostera.

Jelena Kontić: Možemo mnogo postići ako zajedno brinemo o onome što nas spaja

Naš trio je počeo svoju (avan)turu u Kotoru. Čarobni gradić na kraju Bokokotorskog zaliva sredinom septembra vrvio je od turista. A odmah smo prisustvovali i dolasku nekoliko kruzera... U tim trenucima preplavi te osećaj je da u takvim okolnostima nije moguće sačuvati more od zagađenja, a njegove stanovnike od izumiranja, posebno ako se vlast – i lokalna i državna – više okreću za profitom nego očuvanjem onoga što je deo svetske baštine.

Dogovorila sam intervju s članovima nevladine organizacije „Naša akcija“ koji su najavili akciju čišćenja obala. Idem u susret dvojici mladića za koje pretpostavljam da su naši sagovornici – Dejan i Filip. Imaju po 19 godina, ali se ne smatraju mladim aktivistima, jer već za sobom imaju pet godina volonterskog staža. Ponosna sam što su postali deo naše Balkan Booster avanture, jer su pravi primer svesnog, savesnog i ekološkog razmišljanja i delovanja.

Proveli smo lepo vrijeme u Kotoru i još lepše u Cavtatu gde smo se, pored meštana, upoznali i sa slučajnom gošćom – Lijom Lisicom. A u Neumu smo sreli i gos’n Morskog Ježa, Krabu, pužiće, itd... (Ivana ipak najviše voli mačke i kontinentalne životinje!)

Bistro more kod „susjeda“ na mene je ostavilo posebno snažan utisak. Crnogorski deo Jadranskog mora, prema onome što sam videla, mnogo manje je čist. Retko ćete videti morskog ježa u blizini obale, a kamoli rakove... Možda na retkim divljim plažama. Na žalost, i golim okom se u Crnoj Gori uočava zagađenost mora, prvo po tome što nema ježeva kao glavnih indikatora čistoće, a gusta i masna voda po površini stvara utisak močvarnog područja, a ne „nevjeste Jadrana“... Da ne spominjem sve ono što pluta po površini, iako su plaže čiste „zahvaljujući“ tome što uglavnom imamo samo privatne. Znala sam da je biodiverzitet mora kod nas u Crnoj Gori ugrožen, ali nisam znala da je to toliko vidljivo.

Zanimljivo je da su se u Hrvatskoj ove godine događala privremena zagađenja pa se zbog toga vijorila crvena zastavica na plažama. U Crnoj Gori toga nema, iako nisu retki slučajevi izlivanja kanalizacije u more, u neposrednoj blizini kupališta... No, u Cavtatu sam videla da Hrvati zaista brinu o svom moru. Naučili su kako zajedno da funkcionišu, ne uzimaju previše, zahvalni su i trude se da uzvrate moru ono što im ono pruža. Ipak, zabrinuti su zbog jahti i kruzera, zbog podvodnog života, zbog budućnosti Jadrana...

A Neum je pravi dokaz koliko meštani, aktivisti, ali i ljudi iz susednih država, udruženim snagama mogu da doprinesu promenama na bolje. Članovi ronilačkog kluba iz Neuma organizuju akcije čišćenja podmorja i to ne samo u njihovom kutku Jadrana, već se odazivaju svuda i dočekuju mnoge...

Možemo mnogo da naučimo jedni od drugih. Možemo mnogo da postignemo ako zajedno brinemo o onome što nas spaja.

Pratite naše Balkan Booster priče na društvenim mrežama pod heštegom #dw_BalkanBooster, ali i OVDE.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android