Crnogorska opozicija predvođena Demokratskom partijom socijalista (DPS) blokirala je u utorak 21. januara održavanje sednice parlamenta na kojoj je trebalo da se raspravlja o Zakonu o budžetu za 2025. Opozicija još od 20. decembra sprečava skupštinska zasedanja, tražeći da se poništi odluka o razrešenju sutkinje Ustavnog suda Dragane Đuranović donesene decembra prošle godine, a koju smatraju nezakonitom.

Zbog neodržavanja sednica, Crna Gora je ušla u režim privremenog finansiranja, a vlast i opozicija oprečno ocenjuju posledice.

Nastavak sednice bez poslanika opozicije?

Predsednik Skupštine Andrija Mandić prekinuo je sednicu nakon što su poslanici opozicije (DPS, SDP, SD, URA) stali pred njegov sto i tako onemogućili početak rasprave. Time se, kako je rekao, „autoritet Parlamenta dovodi u pitanje“.

On je najavio da će poslanicima koji su ustali s mesta pisanim putem dostaviti kaznene mere. Jedna od mera je udaljenje sa sednice, a ukoliko se budu protivili, udaljiće ih obezbeđenje, što su scene koje su se i ranije mogle videti u crnogorskom parlamentu.

Međutim, i poslanici udaljeni sa sednice imaju pravo da prisustvuju glasanju, a Mandić ujedno nije precizirao kada će sednica biti nastavljena.

Odgovarajući na pitanje novinara šta će se desiti ako im Mandić ne dozvoli da uđu u skupštinsku salu, lider DPS-a Danijel Živković poručuje da će „imati odgovor i na to“, te da, „dokle god se vlast ne vrati poštovanju Ustava, neće biti održavanja sednica“.

Blokadom sednice Skupštine, opozicija je još jednom pokazala da je spremna da zarad partijskih kalkulacija ugrozi evropsku budućnost Crne Gore, saopštili su iz vladajućeg Pokreta Evropa Sad! i dodali da država neće biti talac takve, kako kažu, destruktivne politike.

Opozicija od kraja decembra kada je Skupština konstatovala prestanak funkcije sutkinji Ustavnog suda Dragani Đuranović, blokira rad parlamenta i traži da se ta odluka poništi. Tvrde da je Ustav pogažen zbog toga što je Skupština, bez obaveznog obaveštenja Ustavnog suda, odlučila da se za Đuranović konstatuje prestanak sudijske funkcije, zbog sticanja uslova za penziju, a shodno Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju (PIO). Zato traže da se stvari vrate „u pređašnje stanje“.

Javne finansije ugrožene zbog neusvajanja budžeta?

Zbog neusvajanja budžeta za 2025. Ministarstvo finansija je početkom januara donelo Rešenje o privremenom finansiranju do kraja meseca. Ukoliko Zakon o budžetu do tada ne bude usvojen, privremeno finansiranje se nastavlja i to, prema tvrdnjavama ministra finansija Novice Vukovića, može napraviti „ozbiljne probleme“.

Zbog takvog finansiranja, tvrde iz vlasti, neće biti najavljenog uvećanja januarskih penzija, povećanja srazmernih penzija, povećanja plata pripadnicima Vojske Crne Gore, nastavka kapitalnih projekata, investicionih projekata u zdravstvu, realizacije sredstava iz Plana rasta za Zapadni Balkan, a najveći izazov za javne finansije jeste vraćanje duga.

U 2025. godini za otplatu duga iz prethodnog perioda Crna Gora mora da obezbijedi oko 820 miliona evra, od čega 650 miliona na naplatu dolazi u prvom kvartalu. Dug se, poručuju iz Ministarstva finansija, može servisirati iz depozita, ali su prioritet troškovi za plate, penzije, socijalna davanja.

„Ako se ne plati jedna rata duga, sve dospeva na otplatu. Recimo, ako ne platimo ratu za auto-put, dospelo bi 650 miliona evra“, naveo je ministar finansija Novica Vuković, dodajući da bez odluke o zaduživanju koja takođe mora biti usvojena u Skupštini, ne može ništa da radi po tom pitanju.

Poslanik opozicionog Pokreta Ura, Miloš Konatar, za DW kaže da zabrinjava „izlazna strategija“ Vlade da se zaduži, ako punjenje budžeta ne bude išlo onako kako su planirali, te da su zbog toga ugrožene plate i penzije u Crnoj Gori.

„Ako ne bude naplata poreskih prihoda u onom nivou kako je Vlada planirala, zbog smanjenja doprinosa za Fond PIO, koje su prepolovili mastermajndovi iz većine i Vlade, to je zato što nemamo ekonomsku aktivnost i naplatu poreza, a ne zbog toga da li je budžet usvojen ili ne. Kroz režim prinudnog finansiranja isplata plata i penzija biće redovna“, kaže Konatar.

Posledice privremenog finansiranje predimenzionirane?

Izvršni direktor Fideliti konsaltinga, Miloš Vuković, kaže da je privremeno finansiranje redovna stvar koju dozvoljava zakon, te da se ponavljanjem da opozicija blokiranjem Skupštine izaziva ekonomsku krizu kreira alibi zbog činjenice da deficit budžeta za novembar i decembar prošle godine iznosi 300 miliona evra.

„Druga stvar je predloženo zaduženje Crne Gore, gde imamo da ćemo se u naredne tri godine zadužiti tri milijarde, od čega dve milijarde za ’vraćanje starih dugova’. To zapravo znači da su se stare prakse nastavile. Premijer Milojko Spajić je rekao da je taj dug nastao zbog korupcije i bahaćenja prethodne vlasti, a vi kad refinansirate dugove, dakle ne smanjujete onih 200 miliona što je rekao, to znači da ste vi te prakse nastavili“, kaže Vuković za DW.

On dodaje da bi svi građani trebalo da budu mirni, jer će, kako kaže, biti plata, penzija, socijalnih davanja. „Usvajanje budžeta je nužno, ali privremeno finansiranje ne može da proizvede toliku štetu. Treba spustiti tenzije i ne dizati ljudima pritisak da neće biti plata, penzija, socijalnih davanja... Sve će se uredno finansirati“, procenjuje Vuković.

Crna Gora je u režimu privremenog finansiranja bila 2021, kada je ministar finansija bio aktuelni premijer Milojko Spajić. Izvršni direktor Fidelity konsaltinga Vuković podseća da su se tada redovno izmirivale sve obaveze, da se Crna Gora u tom šestomesečnom režimu pre četiri godine zadužila, te da je to model koji danas primenjuju i neke države Evropske unije (Belgija, Francuska, Nemačka).