Prvi mesec kohabitacije između nove vlasti u Crnoj Gori i njenog dugogodišnjeg lidera, predsednika Mila Đukanovića, protekao je u Đukanovićevoj blokadi više odluka. Prvo je odbio da potpiše set zakona koje je krajem prošle godine usvojila nova većina u Skupštini, potom i opoziv sedam ambasadora koje je postavila njegova, a čiju smenu je tražila nova vlast i na kraju nije potpisao ni smenu načelnika Generalštaba Vojske Crne Gore.

Zbog toga je 15. januara održan i sastanak lidera nove vlasti, premijera Zdravka Krivokapića, predsednika Skupštine Alekse Bečića i potpredsednika Vlade Dritana Abazovića sa Đukanovićem, na kojem su se saglasili da bi kohabitacija morala da profunkcioniše. Kako će to izgledati, pokazaće već naredni dani.

-pročitajte još: „Crna Gora želi da resetuje odnose sa Srbijom“

Učenje kohabitacije

Politički analitičar Zlatko Vujović za DW kaže da je odnos između vlade i Đukanovića postao veoma napet, iako vlada i predsednik Crne Gore imaju mali broj situacija u kojima dele izvršnu vlast.

„Crnogorski predsednik spada u grupu ’slabih predsednika’ po obimu ovlašćenja kojima raspolaže. Ali ogroman legitimitet daje mu činjenica da je direktno izabran, kao to da je reč o jedinom predstavniku građana za koga se oni neposredno opredeljuju“, kaže Vujović. On smatra da su tenzije najvećim delom uzrokovane nepoznavanjem ustavnih nadležnosti predsednika, odnosno tezom da je svaka njegova nadležnost protokolarna, što ne odgovara ustavnim rešenjima.

„Kohabitacija je novina za Crnu Goru. Politički akteri se uče novim odnosima, pa je očekivano da se prave greške. Dovoljno je da uče iz hrvatskog iskustva gde ima mnogo nesaglasja, ali se predsednik Republike i Hrvatske na kraju dogovaraju oko podeljenih nadležnosti. Nakon početnih turbulencija, očekujem isto i u slučaju Crne Gore“, kaže Vujović.

Da li će Đukanović biti principijelan ili kooperativan?

Đukanović je vratio zakone koje je skupština Crne Gore usvojila 29. decembra. Među njima su i izmene Zakona o slobodi veroispovesti protiv kojih se oštro pobunila opozicija, tvrdeći da se crnogorske crkve i manastiri poklanjaju Srbiji. Nova vlast je, u stvari, izbrisala ono zbog čega se Srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori prošle godine digla i povela masovne litije koje su na kraju, čini se, presudno i doprinele padu DPS-a.

Demokratska partija socijalista takođe tvrdi da su te izmene nelegalne, jer su usvojene bez kvoruma, pošto je jedna poslanica vlasti glasala onlajn, a mora je da bude fizički prisutna.

Nova vlast odgovara da je tokom epidemije prethodni parlament usvojio niz odluka na sličan način, sa poslanicima koji su bili na drugim mestima, a ne u plenarnoj sali Skupštine. Oni najavljuju da će opet usvojiti izmene 20. januara, a Đukanović, po Ustavu, mora da ih potpiše, jer ako to ne uradi, rizikuje da nova vlast pokrene njegovu smenu.

„Jasno je da vladajuća većina ima zadatak da ponovo izglasa zakone po svaku cenu, a Đukanović može da ponovi svoj stav da su ti zakoni usvojeni bez kvoruma. Druga opcija jeste da ih potpiše, ali da se onda pokrene postupak ocene ustavnosti spornih izmena pred Ustavnim sudom. U prvom slučaju se principijelno drži prvog obrazloženja, uz produbljivanje ustavne krize i rizikuje eventualno razrešenje. U drugom slučaju se povlači, postavlja kao kooperativan, ali šalje poruku da je njegova pozicija slaba“, kaže Vujović.

Đukanović bi bio smenjen ako Ustavni sud utvrdi da je nepotpisivanjem zakona prekršio Ustav. Iako je na sastanku o kohabitaciji, prema nezvaničnim informacijama, najavio da će drugi put potpisati zakone, mogao bi i da rizikuje, jer mu na ruku ide stanje u Ustavnom sudu gde dvoje sudija ubrzo ide u penziju, pa ostaje samo pet, a za eventualno razrešenje Đukanovića trebalo bi da glasa čak četvoro.

„Stiče se utisak da je pozicija Đukanovića prilično jaka, kako zbog proceduralnih propusta Skupštine, tako i zbog činjenice da će Ustavni sud raditi u okrnjenom sastavu“, smatra Vujović.

Konflikt i oko ambasadora

Nova Vlada je odmah krenula i u smenu pojedinih ambasadora koje je postavila Đukanovićeva vlast, od kojih su neki bili sa njim na optužnici za šverc cigareta u Italiji, ali su kasnije oslobođeni, dok su mu drugi priskakali u pomoć kad su ga napuštali koalicioni partneri u Skupštini. I tu je vlada, odnosno novi šef diplomatije Đorđe Radulović, udario u Đukanovićev zid. Diplomatija, po crnogorskom Ustavu, i jeste jedna od retkih oblasti gde predsednik može da parira Vladi.

„Kada je reč o izboru i razrešenju ambasadora reč je o ovlašćenju predsednika Crne Gore. On to radi na predlog vlade i ne može bez nje, ali ni vlada bez njega. U takvoj situaciji potrebne su konsultacije na bazi čega bi se došlo do adekvatnih odluka. Vlada se našla pod snažnim pritiskom klijentelističkog karaktera. Deo nove političke vladajuće elite želi ambasadorske pozicije. Pod tim pritiskom vlada je pokušala da ’na blef’ primora Đukanovića da bespogovorno ispunjava njihove želje. Nije prošlo i sada će morati da svi zajedno sednu i usaglase se oko rešenja“, veruje Vujović.

Krivokapić kao premijer i Bečić kao predsednik parlamenta u međuvremenu su zatražili i smenu načelnika Generalštaba Vojske Crne Gore. Oni sa Đukanovićem čine Savet za odbranu i bezbednost koji o tome odlučuje. Đukanović je i to, za sada, odbio.

„To tročlano telo odlučuje jednoglasno, a njegovim radom predsedava predsednik Crne Gore. Biće potrebno da se sva tri člana usaglase. Svaki treba da odgovorno pristupi radu tog tela, te da izbegavaju populističke ispade“, poručuje Vujović.

Deo javnosti Đukanovićeve poteze u kohabitaciji vidi kao njegovo pozicioniranje pred vanredni Kongres DPS-a 24. januara. Vujović, ipak, misli da je Đukanović i dalje nesporni lider partije, i da mu ti potezi nisu potrebni da bi zadržao to mesto, iako se i dalje ne zna da li tu ostaje ili se povlači. Vujović razrešenje čitave situacije vidi ovako:

„Vladajuća koalicija ima nespornu većinu u crnogorskom parlamentu. Kriza je izazvana zbog proceduralnih razloga. Najednostavniji i najelegantniji način bio bi da vlast prizna grešku, vrati stvari na pre sporne sednice Skupštine i preuzme kontrolu nad procesom. Ovako, ako predsednik ne potpiše zakone nakon ponovnog izglasavanja, Crna Gora rizikuje da se nađe u još dubljoj krizi. Tada će biti mnogo teže doći do kompromisa. U tom slučaju biće potrebna i medijacija Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije, a onda će veći pritisak biti na vladajućoj većini“, zaključuje Vujović.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android