„Crna Gora će do 2028. godine postati 28. članica Evropske unije i to je dostižno”.

„Prvi put od 2013. zaista odbrojavamo do narednog proširenja – do toga da Crna Gora postane 28. članica do 2028. godine”.

Ove izjave najviših zvaničnika EU – predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i predsednika Evropskog saveta Antonija Košte, nakon samita EU-Zapadni Balkan, još jednom su pokazale da teško šta može zaustaviti ulazak Crne Gore u evropski blok za nekoliko godina.

Izrečene u Tivtu, na najvećem međunarodnom samitu u istoriji Crne Gore, trebalo bi da daju dodatan podstrek Podgorici da zatvori preostala pregovaračka poglavlja i ubrza reforme kako bi se našla u društvu najvažnijih evropskih država.

Nagrada Crnoj Gori za reforme

Crna Gora je u protekla dva dana bila u nekoj vrsti poluvanrednog stanja, sa zatvorenim putevima, velikim merama bezbednosti i u očekivanju dolaska skoro 40 delegacija, među kojima i lidera najmoćnijih članica EU.

Prvi je stigao francuski predsednik Emanuel Makronkoji je takođe „proglasio” Crnu Goru za novu članicu EU i kazao da ne treba strahovati ni od eventualnih većih političkih promena u njegovoj zemlji nakon izbora naredne godine, ako Podgorica bude napredovala i sprovodila reforme. Makron je stigao i da džogira u Tivtu i poseti Cetinjski manastir.

U Tivat su stigli i nemački kancelar Fridrih Merc te španski premijer Pedro Sančez koji su takođe dali nedvosmislenu podršku crnogorskim aspiracijama za ulazak u EU.

Sve u svemu, biti domaćin ovako velikog skupa, bila je ovoj maloj zemlji nagrada za reforme, što je više puta naznačio predsednik Crne Gore Jakov Milatović.

Košta i o Ukrajini i Moldaviji

 Košta je podsetio da zamah u procesu proširenja pokazuje i to što je prošlog meseca EU počela izradu ugovora o pristupanju Crne Gore a pohvalio je i druge države regiona.

„Evropska komisija je predložila zatvaranje tri pregovaračka poglavlja sa Albanijom. Vlada Srbije je predstavila konkretan kalendar za usvajanje preostalih elemenata reforme izbornog zakonodavstva i završetak reforme pravosuđa. I što je veoma važno, ove sedmice otvaramo proces za pokretanje prvog pregovaračkog klastera za Ukrajinu i Moldaviju. Ovo je dokaz da reforme i angažman svih društvenih aktera donose rezultate, i da je Evropska unija posvećena proširenju,” kazao je Košta.

Milatović je poručio da je Crna Gora, kako kaže, spremna da ispuni preostale obaveze i iskoristi zamah koji su joj dali evropski partneri. Smatra da se Crna Gora već u mnogim oblastima ponaša kao članica EU.

„Danas, iz Crne Gore, šaljemo vrlo jasnu poruku. Naša zemlja je spremna za završnu fazu našeg evropskog puta, koji smo započeli pokretanjem pregovora sa EU još 2012. godine”, kazao je Milatović.

Članstvo ipak po zaslugama ali uz moguće ubrzanje

Fon der Lajen je rekla da će proces pristupanja i dalje biti zasnovan na zaslugama, ali mora postati dinamičniji.

„I upravo to želimo da uradimo – da nagradimo reforme stvarnom integracijom, pristupom našim programima, bližim vezama sa jedinstvenim tržištem i EU finansiranjem koje nagrađuje reforme”, kazala je Fon der Lajen.

Njena poruka u tonu je novog „non pejpera” koji su sastavile najmoćnije članice EU – Nemačka i Francuska – a u kojem se Evropska komisija poziva da predstavi predloge za olakšavanje postepene integracije zemalja kandidata u Uniju.

To predviđa privilegovan pristup tih zemalja unutrašnjem tržištu EU na osnovu značajnog napretka u pregovorima i bliže veze sa evropskim institucijama u svakodnevnom procesu donošenja odluka.

Dakle, države-kandidati bi, pod određenim okolnostima, mogle dobiti potpuni pristup jedinstvenom evropskom tržištu čak i pre formalnog pridruživanja bloku, što bi sigurno bio Vučić koji je veliki podstrek za sve koje teže da uđu u EU. Takođe, mogle bi dobiti neku vrstu statusa posmatrača u institucijama EU.

Ovaj predlog, između ostalih, pozdravio je i srpski predsednik Aleksandar Vučićkoji je kazao da će na taj način proces pristupanja biti brži i dinamičniji.

Brojni evropski mediji koji su pratili samit u Tivtu saglasni su da je moguć zamah na putu Zapadnog Balkana ka članstvu u EU, da Crna Gora napreduje, dok je Srbija sporna, te da većina zemalja u regionu ipak zaostaje u reformama.