Crni luk se karamelizuje u tiganju, okrećete ga crnom lopaticom, ali pritom ste verovatno prekrili jelo nevidljivim hemikalijama.

To je zaključak nedavne studije objavljena u časopisu Chemosphere — crni plastični predmeti za domaćinstvo neprimetno ispuštaju štetne hemikalije.

Istraživači su testirali različite kućne predmete napravljene od crne plastikeda vide da li imaju tragove toksičnih supstanci koje se obično nalaze u recikliranim materijalima.

Vodeća autorka studije Megan Liu, menadžerka za nauku i politiku američke organizacije za zaštitu životne sredine „Budućnost bez toksina“, rekla je da 85 odsto testiranih proizvoda sadrži hemikalije koje se koriste kao usporivači plamena.

„Kupili smo 203 crna plastična predmeta, pribor za kosu, kuhinjski pribor i igračke, i testirali ih na brom, hemijski element koji ukazuje na prisustvo (štetnih) bromiranih usporivača plamena. Potom je odabrano 20 proizvoda sa najvišim nivoom broma i pronađeni su usporivači plamena u 17 od tih proizvoda“, rekla je Liu za DW.

Zašto je crna plastika štetna?

Plastika koja se koristi u elektronskim i električnim proizvodima sadrži usporivače plamena kako bi se sprečilo njihovo zapaljenje.

Dekabromodifenil etar je bio jedan od najčešće korišćenih usporivača plamena sve dok Evropska unija nije zabranila njegovu upotrebu u elektronici 2006. Od tada su ga slične hemikalije zamenile.

Međutim, kada se starija plastika reciklira, ove hemikalije mogu da uđu u kućne predmete.

Reciklirani delovi stare elektronike, kao što su kućišta televizora, često se koriste za pravljenje crne plastike za domaćinstvo, ali se ovi reciklirani proizvodi ne proveravaju striktno na prisustvo štetnih hemikalija koje usporavaju vatru. Z

bog toga je tim koji predvodi Liu testirao samo crnu plastiku na usporivače plamena, a ne druge obojene varijante.

„Nismo testirali plastiku druge boje. Otrovni usporivači plamena namerno su dodati u crna plastična kućišta oko elektronike“, rekla je Liu.

Liu je takođe otkrila više nivoe toksičnih usporivača plamena u plastici na bazi stirena koja se često koristi u elektronici, uključujući akrilonitril, butadien, stiren i polistiren visokog uticaja (HIPS), „što dodatno podržava našu hipotezu da usporivači plamena završavaju u svakodnevnim proizvodima, gde ih ne očekujemo.“

Koje zdravstvene rizike nosi crna plastika?

Plastika otporna na plamen, posebno DecaBDE, povezuje se sa rakom, hormonskom neravnotežom, nervnim i reproduktivnim oštećenjima. Potencijalno, to je paket skrivenih zdravstvenih rizika.

Slično tome, još jedno hemijsko jedinjenje zvano 2,4,6-tribromofenol u crnoj plastici je „povezano sa poremećajem štitne žlezde kod ljudi i miševa i otkriveno je u serumu, majčinom mleku i placenti“, navodi se u studiji.

Prema istraživanju iz 2015. objavljenom u časopisu Science of The Total Environment, ove supstance koje usporavaju plamen ispuštaju se u okolinu iz kućne elektronike poput televizora. Posledice su veće kada ovi zagađivači prelaze iz posuđa za kuvanje u hranu i iz igračaka u pljuvačku.

Ipak, nije problematična samo crna plastika. Istraživački savet Norveške je 2024. godine ustanovio da je četvrtina svih plastičnih hemikalija – ne samo onih koje se nalaze u crnoj recikliranoj plastici – opasna po ljudsko zdravlje i životnu sredinu.

Da li je vreme da bacite crni plastični pribor za kuvanje?

U aktuelnoj studiji, najveće curenje štetnih hemikalija primećeno je u jednostavnoj crnoj kutiji u koju se pakuje suši. Studija je primetila visok rizik i u kuhinjskom priboru kao što su ljuštilice, lopatice i kašike.

Primetna kontaminacija je takođe pronađena u dečijim igračkama, uključujući plastične automobile.

Betani Karni Almrot, naučnica koja se bavi ekotoksikologijom na Univerzitetu Geteborg u Švedskoj, rekla je da programi reciklaže poput onih za plastične boce često neselektivno mešaju otpad.

„Mi znamo vrlo malo o tome koje su hemikalije prisutne u recikliranim materijalima“, rekla je Karni Almrot za DW.

Domaćinstva bi mogla da izbegavaju igračke sa crnim plastičnim komponentama i zamene pribor napravljen od ovih materijala drvenim. Takođe, nije pametno podgrevati hranu u crnim plastičnim posudama, a posebno treba baciti okrnjeni ili ulubljeni plastični pribor.

Ali Karni Almrot kaže da samo takve mere neće rešiti problem.

„S obzirom na to da je plastika prisutna u skoro svim proizvodima i na nedostatak informacija dostupnih javnosti, ljudi bi takođe trebalo da podrže sistemske promene upravljanja plastikom, uključujući zabrane i ograničenja hemikalija, promene u dizajnu proizvoda i prelazak na ponovnu upotrebu ili sisteme za dopunjavanje“, rekla Almrot.