Povratak u koncertnu dvoranu Bataklan je za Katrin Bertran čin otpora. Ova Parižanka (39) je preživela jedan od najgorih terorističkih napada u Francuskoj. Trojica napadača su ubila 90 ljudi za vreme koncerta rok-benda „Igls of det metal“ – 3. novembra 2015.

„Još uvek mi se grči stomak kada dođem ovamo“, kaže, stojeći na poprištu napada ovog oblačnog popodneva: „Ali, ovo je za mene važno. Nekoliko nedelja posle napada, počela sam da se redovno vraćam ovamo jer nisam htela da steknem fobiju. Volim da idem na koncerte i osoba sam koja ne odustaje lako. Ovo je neka vrsta hodočašća: odajem počast mrtvima i podsećam se koliko sam srećna što sam preživela“.

Masakr u Bataklanu je bio samo jedna od akcija ukupno sedmorice napadača u Parizu koji su na više lokacija u gradu ubili ukupno 131 osobu. Francuska će im ponovo odati poštu u sredu, na Evropski dan sećanja na žrtve terorizma. U poslednjih pet godina, u Francuskoj je u terorističkim napadima ubijeno više od 250 ljudi.

„Osećala sam da ću poludeti“

Kartin Bertran nije fizički povređena u Bataklanu. Ali je ubrzo osetila posledice posttraumatskog stresa (PTSD) – baš kao i mnogi drugi sa kojima deli sudbinu.

„Stalno sam govorila sebi da je sve u redu – naposletku, nisam bila fizički ranjena“, kaže, „i nisam htela da vidim simptome. Ali, kod mene se razvila hipersenzibilnost – zvuci poput udaranja vrata ili padanja predmeta na pod za mene su zvučali kao pucnji iz oružja. Imala sam i auditivne halucinacije, priviđalo mi se da čujem sirene ili zvonjavu zvona. I krivila sam sebe što sam ostala živa; drugi su morali da umru da bih ja ostala živa. Osećala sam da ću poludeti“.

Njena porodica i prijatelji su se trudili da shvate šta se dešava s njom, jer je PTSD među civilima, običnim građanima, u Francuskoj relativno nepoznat. A Bertranova je osećala da je nesposobna da pretoči osećanja u reči. Umesto toga, opredelila se za metodu koja je nekada bila njen hobi: crtanje.

„Počela sam da crtam oko mesec dana posle napada. Svoje patnje sam prenela na papir, i to mi je ispraznilo misli. To je bilo kao katarza“, objašnjava crtajući sebe kako vuče ogroman vodenični kamen uz stepenice.

„Hronike jedne preživele“

„Htela sam da ljudima objasnim da sam patila od nevidljive povrede“, kaže, dodajući da vodenični kamen služi kao simbol za sve simptome PTSD. Na drugim crtežima se ona vidi u panici usred prepunog metroa, ili kako je uplašena zbog zvuka pneumatske bušilice na ulici. Crteži opisuju koliko se ona oseća otuđenom od prijatelja i porodice i koliko je profesionalne pomoći bilo potrebno dok joj konačno nije postalo bolje.

Ubrzo je shvatila da crteži ne moraju da pomognu samo njoj. „Kada sam ih pokazivala drugima koji su preživeli, oni su mi rekli da se na njima vidi tačno ono što osećaju i kroz šta i oni prolaze; nosili su te crteže svojim porodicama i prijateljima i to im je pomoglo da ponovo uspostave vezu sa voljenim osobama.“

Tako je odlučila da svoje crteže objavi kao knjigu. „Hronike jedne preživele“ je objavljena u Francuskoj 2018, a autorka planira da je prevodi i na druge jezike.

„Moji crteži bi“, kaže, „mogli da pomognu drugim žrtvama terorizma i trauma širom sveta – hoću da im pokažem da nisu sami u svojoj patnji i da je važno da dobiju profesionalnu pomoć“.

„Nova Katrin“

Crteži, naravno, nisu u potpunosti rešili problem. Bertranova još uvek ima neke simptome, posebno kada čuje vesti o novim terorističkim napadima u Francuskoj ili drugde. Ali, pokušava da se izbori. Objavila je i drugu knjigu u kojoj opisuje svakodnevne probleme, na primer, kako to izgleda raditi, podizati decu i brinuti se o domaćinstvu kada je osoba koja to čini bolesna. Nova knjiga je njen put da uhvati priključak sa normalnim životom – iako je iskustvo Bataklana njen život izmenilo zauvek.

„Sada sam neka nova Katrin“, kaže, „stara verzija mene je mrtva. Usuđujem se da radim stvari o kojima sam ranije samo sanjala, Znam da nema vremena za gubljenje i želim da živim punim životom. Postala sam osoba koja stremi ka cilju. Bila sam arhivska službenica, a sada sam izučila za grafičku dizajnerku i želim da cvetam u mojoj umetnosti“.

Betranova će nastaviti da obilazi Bataklan. Odlučna je u nameri da se ne preda strahu koji su teroristi probudili u njoj.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android