Kao veliki očnjak dinosaurusa Maternhorn sa 4478 metara cepa nebo. Najviši planinski u Švajcarskoj je svetski poznat po karakterističnom obliku. Smatra se da je najslikanija planina na svetu. Nalazi se u švajcarskom kantonu Vale i samo južni zid je na teritoriji Italije.

Stručnjaci smatraju da je Materhorn "Afrikanac", geološki migranat. Pre 45 miliona godina gurnut je sa afričkom kontinentalnom pločom u Evropu. Od kako postoje ljudi, verovatno postoji i san da se popne na ovog giganta, da se osvoji njegov vrh. Ali Materhorn je do 19. veka važio kao neosvojiv.

Do 14. jula 1865. Materhorn je bio poslednji neosvojeni vrh Alpa. Englez Edvard Vimper (u ovoj montaži napred desno) i njegovi prijatelji, zajedno sa tri lokalna vodiča, uspeli su da pobede Materhorn. U to vreme, ta avantura je bila veliki međunarodni događaj...

Prilikom silaska, jedan engleski alpinista pada i sa sobom u ambis nosi dvojicu prijatelja i jednog vodiča. Vimper i druga dva vodiča su preživeli, jer je sajla kojom su svi bili vezani – pukla. Pitanje krivice nikada nije razjašnjeno. Na slici je nemi svedok nesreće izložen u Muzeju Cermat.

Vrh i provalija, trijumf i drama bili su tema i umetničkih dela. Nemački igrani film "Planina zove" (Der Berg ruft, 1937/38) interesantan je i savremenom gledaocu. Tirolac i planinar Luj Trenker režirao je film u kojem glumi glavnu ulogu. Film je rimejk nemog filma.

"Priča o Materhornu" je komad koji se izvodi do kraja avgusta. To je drama o ljubavi i smrti, o prijateljstvu i rivalstvu, o megalomaniji i veri u Boga – piše u pratećem tekstu. U prirodnom ambijentu oživljavaju se tragične okolnosti prvog uspona.

Mnogo toga je napisano o mitu Materhorn. Roman „Padanje neba" čuvenog alpiniste Reinholda Mesnera upravo je objavljen. On je sakupio niz veoma detaljnih dokumenata o tome šta se desilo tokom prvog uspona. "Materhorn i turizam u Cermatu su izgrađeni na tragediji, "rekao je Mesner.

Naravno, slike uglavnom ne prikazuju horde turista koji žele da dožive Materhorn. Selo Cermat (oko 6000 stanovnika) sada ima oko dva miliona noćenja godišnje. Više od 3.000 ljudi se svake godine popne na planinu. Ali, najmarkantniji vrh u svetu i dalje je opasan: do sada je odneo više od 550 života.

Jedan od turističkih klišea su fotografije sa Bernardinacima. Monasi ove pse već 300 godina uzgajaju kao spasioce u lavinama. Međutim, od pre nekoliko meseci, u oblasti Cermat ovakve fotografije su zabranjene. Bernardinci ne smeju više da se zloupotrebljavaju.

Za profesionalne planinare Materhorn više nije ozbiljan izazov. Pre jednog veka to je bilo sasvim drugačije. Tim veće priznanje treba odati rekorderu Ulrihu Inderbinenu (1900.-2004.). Legendarni planinski vodič iz Cermata je 371 bio na vrhu, poslednji put sa punih 86 godina. "Samo" 84 puta je bio na Monblanu.

Sa oko 400-500 miliona noćenja godišnje, Alpi su jedna od najposećenijih turističkih destinacija na svetu. Posledice masovnog turizma treba pažljivo analizirati.

Jezero u podnožju Materhorna. Sve će proći, muziku će odneti vetar, ljudi će otići negde drugo. Alpska idila ostaje.