Nedavno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kritikujući što je vlasnik „Jovanjice“ Predrag Koluvija još u pritvoru, rekao da je marihuana u Nemačkoj legalizovana. „Nije imao deset tona kokaina ili nešto slično, već koliko sam razumeo, tonu marihuane koju pola okruženja – Nemci i ostali su legalizovali, što on takođe negira da je imao uopšte, ali nije ni važno čak i da je imao.“

Marihuana u Nemačkoj ipak nije legalizovana (a nije ni u „pola okruženja“). U Nemačkoj se posedovanje kanabisa „za ličnu upotrebu“ takoreći toleriše, ali je prodaja nezakonita. To u praksi znači da vam policija i pravosuđe verovatno neće praviti problem ako vas uhvate sa par grama marihuane. Granica tolerancije je u većem delu zemlje šest grama, u Berlinu čak petnaest grama.

No, može biti da će iz tekućih pregovora Socijaldemokrata, Zelenih i Liberala o novoj Vladi proisteći i legalizacija marihuane. Dve potonje stranke su sasvim za legalizaciju i kontrolisanu prodaju, dok je SPD do sada bio za to da se isprobaju pilot-projekti.

DW donosi pregled pojedinih zemalja gde se legalno može prodavati ova droga i gde se slobodno može popušiti džoint.

Holandija: Čuveni kofi šopovi

U Holandiji vlasti uvek insistiraju da formulaciji da marihuana nije legalizovana već dekriminalizovana. Ali, to mu dođe skoro na isto. Počelo je još 1976. godine. Danas specijalizovani kofi šopovi smeju da prodaju ljudima po najviše pet grama kanabisa dnevno.

Kofi šopovi moraju da ispune stroge uslove i, recimo, ne smeju da služe alkohol. Zabranjeno je reklamiranje kofi šopova, a smatraće se krivičnim delom ukoliko neki od njih ima u jednom trenutku zalihe veće od pola kilograma marihuane.

Teoretski, kofi šopovi bi smeli da prodaju laku drogu samo ljudima koji imaju dozvolu boravka u Holandiji. Vlasti se dugo igraju mišlju da pooštre pravila. Sa druge strane, studija koju je poručio grad Amsterdam pokazuje da 57 odsto stranaca koji dolaze u taj grad kaže da je poseta kofi šopovima jedan od veoma važnih razloga.

Urugvaj: Legalno i za turiste?

Mala južnoamerička zemlja je 2013. bila hit u svetskim vestima kada je odlučila da potpuno legalizuje rekreativnu upotrebu kanabisa – kao prva država sveta. Svako se može registrovati i nabaviti kanabis na jedan od tri legalna načina: u klubovima, apotekama, ili tako da sam uzgaja biljke.

Dozvoljeno je kupiti 40 grama mesečno. Svaki punoletni Urugvajac sme da posadi najviše šest stabala kod kuće, ali žetva ne sme dati više od 480 grama godišnje.

Zvanični Montevideo već duže planira da otvori tržite marihuane i za strance. Kako je nedavno rečeno, cilj nije da Urugvaj postane destinacija ljubitelja džointa, već da turisti prestanu da kupuju ovu drogu na crno.

Jedan izveštaj iz 2018. nije bio ohrabrujuć za urugvajski poduhvat – tada je pokazano da oko 150.000 Urugvajaca koristi marihuanu, ali od njih je samo 35.000 bilo registrovano da je nabavlja legalno. A to znači da crno tržište i dalje cveta.

Neki se žale da na legalnom tržištu kanabisa naprosto nema dovoljno – malo koja apoteka se odvažila da ga prodaje. Kažu, mala je zarada, a plaše se i pljački.

Jamajka: Džointi svuda

Karipsko ostrvo je oduvek simbol rege muzike i marihuane, ali je zapravo upotreba te droge dekriminalizovana tek 2015. godine.

Građani smeju da gaje do pet stabljika gandže, kako se to tamo kaže. Pušiti se sme kod svoje kuće ili u licenciranim prostorima. Ako vas uhvate sa manje od pedeset grama marihuane, nema krivičnog gonjenja već male novčane kazne. Osim ako imate lekarski recept za marihuanu…

…ili ako pripadate rastafarijanskoj religiji. Naime, njima je dozvoljeno da puše do mile volje jer se to smatra religijskim ritualom. Rastafarijanci smatraju gandžu „travom mudrosti“ koja ih vodi bliže pravoj duhovnosti.

Portugalija: Radikalnije od drugih

Pre dve decenije je Portugalija napravila radikalni zaokret u politici prema drogama. Posedovanje bilo koje supstance smatra se najviše prekršajem, a ne krivičnim delom – nema odlaska u zatvor niti zapisivanja u kriminalni dosije. Prekršioci pak mogu platiti kaznu ili biti poslati na društveno-korisni rad ili rehabilitaciju.

Doduše, u Portugaliji se na isti način tretiraju marihuana i heroin. To znači da, bez lekarskog recepta, ljudi kanabis mogu da kupe samo ilegalno.

Kanada: Manje krivičnih procesa

U Kanadi je rekreativno pušenje legalizovano 2018. godine. Državna komisija je prošle godine u jednoj studiji pokazala da je to povećalo dnevnu potrošnju marihuane za svega jedan odsto. Među tinejdžerima je povećanje iznosilo tri odsto, iako su se kritičari ranije pribojavali da će odjednom cela kanadska omladina početi da puši kanabis.

No, legalizacija je imala ogromne efekte na drugi način – opao je broj istraga i zatvorskih kazni. Tako je u godini 2018. (i to samo do sredine oktobra kada je marihuana legalizovana) bilo prijavljeno 26.402 slučaja posedovanja marihuane. U 2019. je prijavljeno svega 46 slučajeva – to su oni koji su imali preko 30 grama kod sebe, što je i dalje ilegalno.

To je posredno smanjilo i diskriminaciju. Jer, prema jednoj studiji, za posedovanje marihuane su u Torontu u trećini slučajeva bili optuženi tamnoputi građani iako oni čine tek 8,8 odsto stanovništva.

SAD: Dobro za ekonomiju

U sjedinjenim Državama je 35 federalnih država legalizovalo marihuanu u medicinske svrhe, a među njima 16 dozvoljava pušenje i u rekreativne svrhe. Prvi su pre skoro deset godina bili Kolorado i Vašington.

Od tada su mnogi ekonomisti ispitivali učinke legalizacije. Libertarijanska organizacija Cato Institute tvrdi da je prošle godine u SAD bilo 77.000 radnih mesta koja se mogu zahvaliti legalizaciji kanabisa. Država Kolorado od poreza godišnje uzme dvadeset miliona dolara, a Kalifornija pedeset miliona.

Gruzija, JAR, Meksiko…

U 2018. su Južnoafrička Republika i Gruzija legalizovali rekreativnu upotrebu marihuane. Gruzija je bila osobito brza – u samo godinu dana je zakonodavstvo promenjeno tako da kanabis ne samo da nije više bio kažnjiv, već Gruzija sada može i da ga izvozi.

Ovog marta je Vrhovni sud u Meksiku dekriminalizovao privatnu rekreativnu upotrebu ove droge od strane punoletnih. Iako prodaja i dalje nije legalna, Meksiko bi sa 129 miliona stanovnika mogao da postane najveće tržište marihuane na svetu.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.