U Londonu danas (27.10.) počinje žalbeni proces u slučaju Džulijana Asanža. SAD osporavaju odluku suda od 4. januara kojom se zabranjuje izručenje osnivača platforme Vikiliks Sjedinjenim Američkim Držvama. Zbog podataka koje je objavio tamo mu preti zatvorska kazna i do 175 godina. Vikiliks je između ostalog razotkrio brutalne akcije SAD u Avganistanu i Iraku, kao i teške ratne zločine. Za njih do sada niko nije odgovarao.

Presuda iz januara najpre je donela olakšanje aktivistima za ljudska prava, novinarskim udruženjima i pristalicama Asanža. Ali ono je trajalo onoliko dugo koliko je bilo potrebno da se pročita obrazloženje presude. Sutkinja je prihvatila „samo humanitarni razlog – da Asanža u SAD očekuju nehumani uslovi u pritvoru“, rekla je za DW u avgustu poslanica Zelenih u Bundestagu Margit Štump. „Ona nije odbacila, pa čak ni dovela u pitanje, bilo koji od američkih razloga za izručenje. Zato Džulijanu Asanžu preti izručenje, ukoliko SAD dokažu da će uslovi u pritvoru biti takvi da će biti obezbeđena briga za njegovo zdravlje, a time i njegov život.“

-pročitajte još: SAD i dalje insistiraju na izručenju Asanža

Da Asanž ima razloga da strahuje za svoj život, pokazuju podaci koje je krajem septembra objavio istraživački tim portala „Jahu njuz“ (Yahoo News). Pod naslovom „Otmica, ubistvo i pucnjava u Londonu: uvid u tajne ratne planove CIA protiv Vikiliksa“, „Jahu njuz“ između ostalog piše da su službenici obaveštajne službe CIA 2017. razmišljali o otmici Džulijana Asanža i njegovom ubistvu. Do tih podataka se došlo kroz razgovore sa ukupno trideset predstavnika tajnih službi i državnih službenika.

Reagujući na istraživanje portala „Jahu njuz“, Majk Pompeo, koji je za vreme mandata Donalda Trampa najpre bio direktor CIA, a zatim i ministar spoljnih poslova SAD, zatražio je da svi sagovornici istraživačkih novinara budu optuženi za odavanje tajnih informacija. Posmatrači to ocenjuju kao indirektnu potvrdu tih navoda. U međuvremenu je za planove CIA takođe zainteresovan Komitet Predstavničkog doma za tajne službe.

Aktivisti za ljudska prava traže oslobađanje

Generalna sekretarka „Amnesti internešnala“, Agnes Kalamar, smatra da izveštaji o planovima CIA za ubistvo dodatno oslabljuju ionako nepouzdana uveravanja američkih diplomata da će se prema Asanžu postupati humano. „Uveravanja vlade SAD da neće staviti Džulijana Asanža u zatvor najviše bezbednosti ili ga podvrgnuti specijalnim administrativnim merama, diskreditovana su njenim priznanjem da zadržava pravo da opozove te garancije“, rekla je Kalamar u utorak.

„Izveštaji da je CIA razmatrala mogućnost otmice ili ubistva Asanža bude još veću sumnju u pouzdanost američkih obećanja i dodatno razotkrivaju političke motive koji se kriju iza ovog slučaja“, ocenila je dalje generalna sekretarka „Amnestija“. Ona smatra i da je „nemilosrdni progon“ Džulijana Asanža ugrozio slobodu medija i slobodu izražavanja. Kalamar poziva američke vlasti da povuku tužbu protiv Asanža. Prema njenom mišljenju britanske vlasti ne bi trebalo da izruče Australijanca, već da ga odmah oslobode.

-pročitajte još: Licemerje Zapada i slučaj Asanž

Još sredinom oktobra, 25 međunarodnih organizacija za ljudska prava uputilo je otvoreno pismo američkom državnom tužiocu Meriku Garlandu. U njemu zahtevaju – takođe i zbog informacija koje je objavio „Jahu njuz“ o „alarmantnim diskusijama unutar CIA i Trampove administracije – da se odustane od Asanžovog krivičnog gonjenja.

Organizacije među kojima su „Reporteri bez granica“, „Hjuman rajts voč“ ili „American Civil Liberties Union“, već su u februaru u otvorenom pismu naglasile da je progon zbog objavljivanja tajnih dokumenata pretnja slobodi štampe. Sada pišu da otkrića o planovima CIA „samo doprinose našoj zabrinutosti zbog motiva koji se kriju iza tog krivičnog gonjenja i opasnog presedana koji se radi.“

„Politički proces“

Šef nemačkog ogranka „Reportera bez granica“ Kristijan Mir, još je u avgustu za DW govorio o „političkom procesu“ koji bi konačno morao da se zaustavi. Džo Bajden je u međuvremenu treći američku predsednik koji je uključen u krivično gonjenje Džulijana Asanža. Istragu je pokrenula administracija Baraka Obame, a za vreme Donalda Trampa je podignuta i optužnica. Bajden je do sada ignorisao apele da se okonča krivični progon osnivača Vikiliksa.

Takvi apeli stizali su i iz Nemačke, i ovog leta. U otvorenom pismu 120 istaknutih potpisnika zatražilo je oslobađanje Asanža. Među njima su poslanici Bundestaga, bivši savezni ministri, umetnici i novinari. Od kancelarke Angele Merkel je zatraženo da se za to zauzme tokom oproštajne posete Vašingtonu u julu, ali nije poznato da li je to i učinila.

Pismo je potpisala i Margit Štump. Poslanica nemačkih Zelenih smatra da bi izručenje i osuda Asanža bili „poražavajući signal novinarima“. „Svako ko se bavi istraživačkim novinarstvom, morao bi u budućnosti stalno da se oseća ugroženim od demokratski legitimisane državne vlasti. Sloboda štampe u Evropi bila bi krajnje ograničena. Kontrolna funkcija koju imaju novinari, a koja je bitan element demokratije, više ne bi funkcionisala, već bi bila kriminalizovana“, kaže Štump i naglašava da je to napad na „temelje našeg demokratskog poretka“.

Dvostruki moral raduje autokrate

Autokrate i diktature pomno prate kako se Sjedinjene Države, ali i Velika Britanija, odnose prema Džulijanu Asanžu i drugim „zviždačima“. Upravo odnos prema osnivaču Vikiliksa omogućava im da odbace kritiku Zapada u pogledu slobode štampe u njihovim zemljama i da to nazivaju „dvostrukim standardima“.

To je recimo početkom maja učinila portparolka kineskog Ministarstva spoljnih poslova Hua Čunjing. I zato Margit Štump zahteva: „Ako SAD i države Zapada žele da budu uverljive kada je reč o zaštiti slobode štampe i vladavine prava, onda moraju da prestanu od Džulijana Asanža da prave simbol progona nepopularnih novinara.“

Već više od jedanaest godina Džulijan Asanž nije na slobodi. Poslednja tri rođendana proveo je u ozloglašenom britanskom zatvoru Belmarš. Nije proglašen krivim ni za jedan zločin, ali iza rešetaka mora da čeka na odluku da li će ga Velika Britanija izručiti SAD. Zahtevi za puštanjem na slobodu uz kauciju ili boravak u kućnom pritvoru su odbijeni.

S obzirom na užasne zatvorske uslove, političarka nemačkih Zelenih Štamp smatra da je odbijanje da se Asanž uz kauciju privremeno pusti iz zatvora „ustavni i humanitarni skandal“. I zbog toga što donošenje odluke o izručenju može da potraje godinama, i to bi moglo da bude u interesu SAD. Džulija Hal iz organizacije „Amnesti internešenal“, ovog leta je izjavila: „Strategija se sastoji u tome da se Asanž zadrži u pritvoru što je moguće duže. To je kao ’smrt od hiljadu rezova’.“

Asanžova partnerka Stela Moris u ponedeljak je izjavila da je njegovo zdravstveno stanje „veoma loše“. To da bi zabrana izručenja mogla da bude ukinuta je „zastrašujuće“, rekla je. I Asanžov francuski advokat Antoan Vej za novinsku agenciju AFP je kazao da je njegov klijent mentalno i fizički „veoma loše“. Odluka o izručenju je, kako je ocenio, „pitanje života i smrti“.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu