Ima i svetlih tačaka u godini koja je, kako kaže generalni direktor Međunarodne asocijacije za vazdušni saobraćaj IATA, Aleksandar de Žinjak, bila "Annus horribilis" – godina užasa za vazdušni saobraćaj. A takva ocena je još prilično i uzdržana. Ali, ako se traži i malo dublje zagrebe, usred čitave te turobnosti mogu da se pronađu i neki svetli primeri.

Na primer avio-kompanija Emirejts (Emirates) iz Dubaija, koja je uvek bila važan igrač u toj branši, koja je navikla na uspehe i koja je uvek bila u ekspanziji. To međutim nije bio slučaj 2020. godine: avioni te kompanije mesecima uopšte ili skoro uopšte nisu leteli, što je ranije bilo nazamislivo. Od tada se stvari malo po malo menjaju nabolje. “U putničkom saobraćaju smo do sada ostvarili samo 18 odsto od našeg prošlogodišnjeg prometa“, kaže u razgovoru za DW predsednik kompanije Emirejts Tim Klark.

Ali Klarka to ne čini očajnim, jer kompanija Emirejts je pronašla drugo polje na kojem je aktivna: prevoz tereta. Do sada je to bila samo sporedna delatnost, kada se prodavao teretni kapacitet u putničkim avionima. U ovoj teškoj godini, kada putničkih letova jedva da je bilo, izgubljen je i velik deo teretnog kapaciteta, koji je inače bio na raspolaganju. Pandemija je poremetila i mnoge već ustaljene lance snabdevanja.

Erbas za 40 tona sirove gume

Poput mnogih drugih, i avio-kompanija Emirejts je bila fleksibilna. Krenula je da vadi sedišta iz ekonomske klase iz mnogih svojih aviona i počela da slaže teret i u delu aviona u kojem inače sede putnici. „Poslovanje sa teretom bilo je iznad svih očekivanja. Sa polovinom naše flote do sada smo prevezli više tereta nego sa svim avionima prošle godine”, kaže Tim Klark.

„Mnogo toga nam ide na ruku: cene prevoza tereta i putnika su znatno više, a troškovi za gorivo znatno manji nego ranije. Ali prevoz tereta je ono što nas održava – ove godine oko 60 odsto naših prihoda je ostvareno na taj način, neko vreme čak i 80 odsto, za razliku od prošle godine sa samo 10 odsto”, objašnjava šef Emirejtsa.

Klark navodi i konkretan primer: jedna fabrika automobila iz SAD do sada je proizvodila gume na Tajlandu, ali je proizvodnja zbog pandemije obustavljena. Fabrici iz Atlante je svejedno isporuka bila potrebna. I to tačno na vreme. Pomorski transport zato nije bio alternativa. Za prevoz 40 tona sirove gume iz Bankoka u Atlantu unajmljen je Emirejtsov Erbas A380. „Trenutno dobijamo prilično bizarne zahteve za teretne letove“, kaže Tim Klark. „Ali za nas je to bilo veoma unosno i zato je imalo smisla A380 poslati na duge staze.”

Vrtoglavo visoki gubici

Tu su samo retki svetli primeri. Situacija u branši čija je svrha prvenstveno prevoz ljudi, pa tek onda robe, gora je nego ikada. Jer, trenutno ljudima uglavnom nije dozvoljeno da se okupljaju, bez obzira da li je reč o lokalnom ili globalnom nivou.

Time je u mnogim oblastima egzistencija vazdušnog saobraćaja u 2020. takoreći preko noći nestala, nakon rekordne 2019. godine. Tada je prevezeno 4,5 milijardi putnika, a u ovoj kriznoj godini samo 1,8 milijardi. IATA procenjuje da gubici avio-kompanija ove godine iznose oko sto milijardi evra.

Povratak aviona

Međutim, ako šefove avio-kompanija pitate za prognozu za 2021. godinu, čućete nešto iznenađujuće: oprezni optimizam. “2021. će biti bolja godina“, kaže direktor IATA Aleksandar de Žinjak. Očekuje se da će gubici naredne godine biti „samo“ 39 milijardi američkih dolara. „Uveren sam da ćemo tokom naredne godine ostvariti značajan rast“, kazao je za magazin "Virtšaftsvohe" šef Lufthanze Karsten Špor.

I Martin Gaus, nemački šef letonske avio-kompanije Er Baltik (Air Baltic), takođe se nada boljoj godini: „Optimističan sam da će tržište na proleće ponovo da zaživi, bez obzira na ograničenja“, kaže Gaus za DW.

Putnici biznis-klase ostaju kod kuće

Procenjuje se da će među putnicima biti najviše onih koji idu na odmor illi privatno putuju, dok će se obim poslovnih putovanja znatno smanjiti. Konsultantska firma IdeaWorks procenjuje da će u najboljem slučaju 19 odsto, a u najgorem 36 odsto, od dosadašnjih poslovnih putovanja zauvek nestati. To bi mogao da bude veliki problem za avio-kompanije, koje su do sada dobro zarađivale na najboljim platišama, uz pomoć kojih se subvencionišu i jeftinije avionske karte.

Šef Lufthanze Špor smatra da to neće biti tako dramatično – on procenjuje da će trajni pad poslovnih putnika iznositi 10 do 20 odsto, dok će se udeo privatnih putnika u Lufthanzi sa današnjih 75 povećati na 80 odsto. Odlučujuće je to da se uvedu jedinstvena pravila kada je reč o ulasku u zemlju. Vazduhoplovna branša očekuje da će tome doprineti predstojeće vakcinacije.

Špor se nada da će za letove na dugim linijama ubuduće biti dovoljan negativan PCR test ili dokaz o vakcinaciji, dok svetsko stanovništvo ne postigne dovoljan imunitet. Australijska avio-kompanija Kvantas (Qantas) je još u novembru najavila da će, čim vakcina bude na raspolaganju, na interkontinentalnim letovima od putnika tražiti dokaz o vakcinaciji.

Međunarodna asocijacija za vazdušni saobraćaj IATA predlaže jedinstvenu aplikaciju Travel Pass, koja bi sadržala podatke o svakom pojedinačnom putniku: rezultate testova i potvrdu o vakcinaciji. Tim Klark, legenda u vazduhoplovnoj branši, koji više od 35 godina radi za Emirejts, je uveren: „Našoj mreži avionskih linija ćemo ponovo vratiti stari sjaj. Svetska privreda je izuzetno otporna. U prošlosti je pretrpela snažne udarce i uvek iznova se vraćala. I upravo taj povratak će ojačati naš poslovni model, da putnike vodimo preko centralnog čvorišta kao što je Dubai.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android