Još od formiranja nove vlade koalicijom populističkog pokreta Pet zvezdica i stranke Liga Nord, iz Italije se samo čuju protesti zbog granica koje im postavlja Evropska komisija. Isprva je bilo i planova o napuštanju evrozone, ali o tome je Rim veoma brzo i bez mnogo buke odjednom prestao da govori, nakon što je i italijanskom finansijskom tržištu postalo jasno, šta bi to značilo za likvidnost te zemlje.

Ali, kako bi ispunila svoja obećanja data u predizbornoj kampanji, vladajućoj koaliciji treba više novca nego što ga ima. Ovog četvrtka (4.10.) je usvojen budžet koji predviđa znatno veće zaduživanje države nego što je to isprva bilo planirano - oko 2,4% u sledeće tri godine. A i to samo ako italijanski prihodi budu rasli kako je predviđeno.

To znači da će za Italiju na tržištu kapitala „novac postati skuplji" i to se počelo osećati već i najavom takvog budžeta. Ali italijanski potpredsednik vlade i ministar za ekonomski razvoj Luiđi Di Majo (Pet zvezdica) je jasan: „Ako se moram odlučiti između viših kamata za rizik na italijanske državne obveznice i naroda Italije, onda se odlučujem za italijanski narod."

Slične reči su se čule i od drugog potpredsednika vlade i ministra unutrašnjih poslova, Matea Salvinija (Liga Nord): ljudi kao što su predsednik EK Žan-Klod Junker i evropski poverenik za finansije Pjer Moskovici su „upropastili Italiju i Evropu". Za Rim nema sumnje da će u prvom redu zastupati svoje interese.

Ova vlada u Rimu „zaboravlja" da svoje građane podseti na jednu važnu činjenicu: ne „guši" Junker ili Moskovici Italiju preoštrim propisima, njih je prihvatila i potpisala sama vlada u Rimu kad je prihvatala evro.

Na reakcije iz Brisela se nije trebalo dugo čekati: već subotnji italijanski mediji prenose upozorenje kako planirano zaduživanje od 2,4% predstavlja „osetno odstupanje" od zajedničke finansijske politike. „To je razlog za ozbiljnu zabrinutost", piše potpredsednik EK Valdis Dombrovskis i sam poverenik Moskovici u pismu vladi u Rimu.

Jer Italija ovim budžetom krši sporazum o stabilnosti evra: doduše, po tom sporazumu iz Mastrihta se dozvoljava državno zaduživanje i do 3%, ali samo ako se ukupan državni dug smanjuje. A Italija je tu negativni rekorder.

Često se pominje kako je državni dug Grčke sa 178,6% BDP-a još veći od italijanskih 131,8%, ali treba uzeti u obzir da je u apsolutnom brojakma reč o oko 317,4 milijardi evra duga Atine - prema basnoslovnom iznosu od 2 biliona i 263 milijarde evra duga kojeg je nagomilala Italija.

aš,es,dpa

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android