„Nažalost, nikada mu nećemo zaista pristupiti.“ Te reči Valerija Zalužnog o izgledima Ukrajine za ulazak u NATO poslednjih dana izazvale su veliku pažnju. Prema njegovom mišljenju, prepreka za članstvo Ukrajine u Severnoatlantskoj alijansi leži u činjenici da je „nemoguće sa sadašnjim nivoom razvoja ukrajinskih oružanih snaga pristupiti organizaciji koja se vodi doktrinama iz Drugog svetskog rata“.

Bivši vrhovni komandant Oružanih snaga Ukrajine, a danas ambasador Ukrajine u Velikoj Britaniji, zalaže se za snažnije oslanjanje na druge, po njegovom mišljenju efikasnije oblike bezbednosne saradnje. To je pokrenulo raspravu u Ukrajini o budućnosti evropske i evroatlantske orijentacije zemlje.

„Rusija koristi strah NATO od rata“

Pavlo Lakijčuk iz ukrajinskog Centra za globalne studije „Strategija XXI“ ocenjuje Zalužnijeve izjave kao svojevrsan „hladan tuš“ za Ukrajince, koji ipak može biti koristan. U razgovoru za DW on kaže da se NATO danas suočava sa problemima koji imaju duboke istorijske korene. Nakon raspada Sovjetskog Saveza početkom devedesetih godina, Alijansa je izgubila svog glavnog protivnika i morala da pronađe novu svrhu svog postojanja.

„Sa raspadom Varšavskog pakta i Sovjetskog Saveza NATO je zapao u krizu identiteta. Odjednom su u fokus došle borba protiv piraterije, trgovine drogom i mirovne misije. U tom periodu Evropa je u velikoj meri izgubila svoju odbrambenu sposobnost“, kaže Lakijčuk.

Prema njegovom mišljenju, najveći problem NATO danas nisu samo vojne sposobnosti, već i psihološki strah članica od rata. „NATO se danas plaši rata. Kad se neko plaši, a protivnik to primeti, onda više nema odvraćanja, već ucena. Upravo to Rusija koristi“, smatra on.

Lakijčuk primećuje da se Ukrajina u mnogim zapadnim prestonicama i dalje ne doživljava kao nezaobilazan faktor evropske bezbednosti. Prema njegovoj oceni, u Evropi još preovlađuje uverenje da bi rizici prijema Ukrajine u NATO bili veći od koristi. Ali kad bi se prepoznalo da upravo Ukrajina zajedno sa saveznicima može da doprinese odbrani Evrope, situacija bi izgledala potpuno drugačije, smatra on.

Kijevu je NATO potrebniji više nego Alijansi Kijev?

Serhij Dzerdz iz Građanske lige „Ukrajina-NATO“ smatra da je prerano zaključivati da je članstvo Ukrajine u NATO nemoguće, jer se međunarodne okolnosti neprestano menjaju. U razgovoru za DW on naglašava da bi trebalo razmotriti kome su zapravo bile namenjene izjave Zalužnog. Prema njegovom mišljenju, moguće je da su bile upućene zapadnim partnerima Ukrajine kao poziv da aktivnije podrže ukrajinsko približavanje NATO.

Dzerdz podseća da integracija u NATO nije samo pitanje budućeg članstva. On ističe da je upravo saradnja sa Alijansom, još pre početka pregovora o pristupanju Evropskoj uniji, stvorila osnovu za duboke reforme ukrajinske države.

„Približavanje NATO manje je potrebno samom savezu, a mnogo više Ukrajini. Reformišemo vojsku, javnu upravu i bezbednosni sektor. Te promene pre svega su potrebne nama samima“, objašnjava Dzerdz.

On veruje da čak i ako put ka članstvu bude trajao duže nego što se očekivalo, to ne bi trebalo da bude razlog za odustajanje od strateškog kursa koji je ugrađen i u ukrajinski ustav.

Novi bezbednosni savezi i Ukrajina

Oleksij Melnik iz ukrajinskog Centra Razumkov, smatra da izjave Zalužnog o potrebi novih saveza ne znače odbacivanje NATO. On ukazuje na promene koje su počele sa pogoršanjem bezbednosne situacije i pojavom sumnji u jedinstvo same Alijanse.

„Već vidimo ’koaliciju voljnih’, kao i produbljivanje saradnje Ukrajine s Velikom Britanijom, Francuskom, Nemačkom, baltičkim i skandinavskim zemljama. Ti formati bi u budućnosti mogli da dobiju institucionalniji oblik“, smatra Melnik.

Prema njegovoj oceni, takvi oblici saradnje zasnivaju se na zajedničkim bezbednosnim interesima, ali ne mogu zameniti NATO. „Kada govorimo o vojno-političkom savezu, trenutno ne postoji alternativa NATO-u“, kaže on.

Melnik podseća da su gotovo sve države koje bi mogle da učestvuju u novim koalicijama već članice NATO. Zbog toga takvi formati ne predstavljaju konkurenciju Severnoatlantskoj alijansi.

„Ne radi se o alternativi, već o dopuni. Ukrajina mora da zadrži svoj strateški kurs ka članstvu u NATO-u, a istovremeno da razvija dodatne bezbednosne mehanizme“, savetuje on.

Da li su vrata NATO zatvorena?

Melnik ne smatra da je put Kijeva ka NATO definitivno zatvoren. Prema njegovom mišljenju, glavna prepreka trenutno je rat u Ukrajini.

„Pozvati Ukrajinu u NATO sada značilo bi automatski uvući savez u rat sa Rusijom. Nijedna članica danas nije spremna na to“, kaže on.

Nakon završetka borbi, situacija bi mogla značajno da se promeni. Zbog toga Melnik smatra da je još prerano tvrditi da su vrata NATO-a za Ukrajinu zatvorena.

Iako izjave Valerija Zalužnog odražavaju rastuće frustracije zbog sporog napretka ka članstvu, većina stručnjaka saglasna je da novi bezbednosni savezi mogu biti samo dodatak, a ne zamena za NATO. Za sada, uprkos svim dilemama, članstvo u Alijansi ostaje zvanični strateški cilj Ukrajine.