Više od pedeset organizacija civilnog društva traži da nemački parlament Bundestag što pre pokrene postupak za zabranu Alternative za Nemačku (AfD), jedne od najvećih partija u zemlji.

Međutim, takva zabrana u Nemačkoj suočava se sa visokim pravnim preprekama. Kako to zapravo funkcioniše?

Ko može zabraniti stranku?

Samo Savezni ustavni sud može zabraniti rad neke političke stranke.

Prvo, mora biti podnet zahtev za zabranu stranke pred Ustavnim sudom u Karlsrueu. Takav zahtev mogu podneti samo nemačka Savezna vlada, Bundestag ili veće nemačkih pokrajina Bundesrat. Dakle, podnošenje zahteva je politička odluka.

Drugo, zahtev za zabranu mora biti suštinski utemeljen. To znači da rad stranke zaista mora biti protivustavan. Ako se zahtev podnese, Savezni ustavni sud odlučuje o tome hoće li stranka biti zabranjena ili ne.

Kada je stranka protivustavna?

Prema nemačkom Ustavu, „stranke koje, u skladu sa svojim ciljevima ili ponašanjem svojih članova, teže da ugroze ili ukinu slobodarski demokratski poredak ili da dovedu u pitanje postojanje Savezne Republike Nemačke, smatraju se protivustavnim“.

Šta tačno znači „slobodarski demokratski poredak“ razjasnio je Savezni ustavni sud 2017. godine u presudi o Nacionaldemokratskoj partiji Nemačke (NPD).

To su ljudsko dostojanstvo, demokratija i vladavina prava kao temeljni principi, neophodni za funkcionisanje „slobodne ustavne države“.

Recimo, ko se zalaže da se proteraju svi nemački građani stranog porekla – taj bi ugrozio njihovo ljudsko dostojanstvo. Ko bi da ukine slobodne izbore ugrozio bi demokratiju. A ko hoće da razvlasti nezavisnost sudstvo, taj bi ugrozio vladavinu prava.

Da bi stranka bila protivustavna, mora planski i ciljano stremiti i raditi na ugrožavanju makar jednog od ovih ključnih elemenata. Pri tom, formulacija „stremiti“ nosi još jedan preduslov.

Prema Saveznom ustavnom sudu, samo stranke s određenim političkim uticajem mogu „stremiti“ ili „težiti“ ugrožavanju poretka. Zahtev za zabranu NPD-a nije uspeo jer je stranka bila politički beznačajna.

Međutim, politička partija veličine AfD-a, koja ima poslanike u svim parlamentima na saveznom i pokrajinskom nivou, te na istoku zemlje predstavlja najjaču političku snagu, sigurno bi imala potencijal da „teži“ ugrožavanju slobodnog demokratskog poretka.

Koliko bi dugo trajao postupak zabrane?

To se ne može tačno predvideti. Poslednji sudski postupak za zabranu NPD-a trajao je nešto više od tri godine: od podnošenja zahteva u decembru 2013. godine, preko usmene rasprave u martu 2016, do presude u januaru 2017. godine.

U to vreme je poslednja presuda o zabrani neke stranke datirala 70 godina unazad, pa je sud pravne standarde morao prilagoditi današnjem vremenu. To sada ne bi bilo potrebno, pa bi trajanje postupka moglo biti kraće. Ipak, postupak ne bi bio brz, jer bi sud morao pažljivo proveriti sve dokaze.

Na temu zabrane AfD u politici se već neko vreme raspravlja, ali odluka o podnošenju zahteva još nije doneta.

Koje su šanse za uspeh?

Prag za zabranu stranke je visok. Ustav izričito navodi da stranke učestvuju u političkom oblikovanju volje naroda. To može uključivati i ekstremne ili marginalne stavove. Zabrana stranke nije isto što i zabrana stavova.

Savezni ustavni sud opisuje zabranu stranke kao „najoštrije oružje, ali i mač sa dve oštrice pravne države u borbi protiv njenih organizovanih neprijatelja“.

Da bi stranka bila zabranjena, mora biti nedvosmisleno dokazano da je zaista protivustavna. Nedavno je 17 stručnjaka za ustavno pravo u ekspertizi zaključilo da potencijalni zahtev za zabranu AfD-a ima izglede za uspeh.

Citirali su više od sto izjava predstavnika AfD-a, posebno o migrantima. Međutim, uspeh nije zagarantovan. Neki pravnici su oprezniji u procenama.

Advokat kojeg je angažovala AfD kritikovao je u svojoj ekspertizi izveštaj 17 pravnika, rekavši da je pisan tako da ima planski ishod.

Berlinski pravni stručnjak Kristof Melers, koji je zastupao Saveznu vladu, Bundestag i Bundesrat u postupku zabrane tadašnjeg NPD-a, izjavio je za pravni portal LTO: „Ne mislim da se trenutno mogu ozbiljno proceniti šanse za zabranu AfD-a na osnovu dostupnih informacija.“

Koji faktori još moraju biti uzeti u obzir?

U poređenju sa NPD-om, politički program AfD-a pruža znatno manje osnova za moguću zabranu.

U prevodu, ako stranka i sledi protivustavne ciljeve, bila je dovoljno spretna da to ne zapiše u programu, statutu i slično. Ako do postupka i dođe, on bi se više bavio izjavama i potezima čelnika, političara i pristalica AfD-a.

Važnu ulogu u postupku sigurno će imati i to kako stranka postupa u vezi sa dokazanim ekstremističkim incidentima unutar svojih redova i kakvu sliku ljudskih odnosa ona zapravo zastupa. Takođe, potrebno je razmotriti da li AfD sve to radi „sistematski i ciljano“.

Podaci saveznih i pokrajinskih službi za zaštitu ustavnog poretka mogu igrati veliku ulogu u postupku zabrane, pod uslovom da ne dolaze od doušnika.

Trenutno se vode i brojni krivični postupci protiv članova AfD-a, koji se sumnjiče da su bili članovi terorističkih organizacija. Ishod tih postupaka i način na koji se stranka ophodi prema njima mogli bi biti važan faktor u mogućem postupku zabrane Alternative za Nemačku.