Malo koja tema zaokuplja Nemce koliko prelazak na električna vozila. S obzirom na tehnologiju koja se još koristi, to je teško moguće bez mnogo litijuma.

Uprkos sve većem broju nalazišta širom sveta, uključujući Srbiju, takozvani litijumski trougao, koji čine Argentina, Bolivija i Čile, ostaje jedan od ključnih regiona.

Velika očekivanja od Borićeve posete

Pošto je željeno partnerstvo Nemačke sa Bolivijompropalo, a napredak u Argentini je spor, Čile sve više izbija u prvi plan.

Zemlja trenutno raspolaže najvećim svetskim rezervama litijuma: 9,3 miliona tona. Predsednik Čilea, Gabrijel Borić, koji u ponedeljak (9. jun) dolazi u Nemačku i budi nadu da je partnerstvo nadohvat ruke.

„Za Čile je veoma važno da diverzifikuje međunarodne ekonomske odnose“, rekao je ministar spoljnih poslova Alberto van Klaveren tokom nedavne posete Berlinu, podsećajući da je Čile postavio smernice za nacionalnu litijumsku strategiju.

Ona predviđa da čileanska država u osnovi zadrži kontrolu, ali da ostane otvorena za privatne investicije i istraživanja.

Već postoji pravo partnerstvo kada je reč o energetskim pitanjima. Čile nastoji da ide u pravcu zelene energije i iskoristi postojeće resurse: vetar, Sunce, litijum i, u budućnosti, zeleni vodonik.

„U svim tim oblastima postoji mogućnost jače saradnje sa Nemačkom i Evropom“, rekao je ministar spoljnih poslova. Stoga se sa velikim nestrpljenjem iščekuje šta će doneti poseta Borića.

Evropa je zavisna od uvoza

„Evropa će u doglednoj budućnosti većinu svojih potreba za litijumom morati da pokrije iz uvoza“, kaže za DW Karl Mozes, nemački ekonomski savetnik u Buenos Ajresu.

Podseća da Nemačka agencija za sirovine procenjuje da bi do 2030. godine možda četvrtina, a najviše 40 odsto potreba EU moglo biti pokriveno iz sopstvene proizvodnje.

Ali Mozes nema prevelika očekivanja: „Sporazum o litijumu sa Čileom bi svakako bila dobra vest, ali ne i razlog za euforiju. Već godinama u Čileu nije pokrenut ni jedan značajan projekat.“

Bilateralni sporazum sa Čileom bio bi posebno koristan jer u Čileu država uglavnom ima kontrolu nad litijumom. Međutim, najveći porast proizvodnje se u narednih deset godina očekuje u Argentini, gde privatni sektor ima glavnu ulogu, dodaje Mozes.

Fondovi za sirovine – strateški pristup

Strateški dobar pristup su fondovi za sirovine, koji se sada pokreću u različitim zemljama EU: „Jedino me brine da se ta sredstva možda neće iskoristiti na najefikasniji način“, kaže Mozes.

Imalo bi smisla iskoristiti sredstva za podršku velikom broju litijumskih projekata u fazi istraživanja. U toj fazi se utvrđuje kolike su rezerve sirovina i gde se tačno nalaze. Iako je u toj ranoj fazi potrebno relativno malo kapitala, veoma ga je teško prikupiti privatno zbog visokog rizika, kaže Mozes.

„Sa milijardom evra bi moglo da se finansira više od stotinu takvih projekata u kojima bi EU ili pojedine zemlje članice tada bile od starta na čelu“, smatra on.

Nemci i Evropljani zaziru od rizika

U globalnoj trci za litijumom trenutno prednjači Kina, dok bi SAD mogle srednjoročno da profitiraju od otvaranja novih sopstvenih nalazišta.

„Razne zemlje, posebno Kina, već neko vreme ciljano obezbeđuju pristup visokokvalitetnim nalazištima litijuma širom sveta“, kaže za DW Kristijan Hauzer, stručnjak za Latinsku Ameriku sa Univerziteta Graubinden.

Hauzer se zalaže za veće strateško angažovanje Evropljana: „Nemačke i evropske kompanije često izbegavaju rizike povezane sa istraživanjem litijuma. To je strateški propust. Strategija za litijum mora da stvori uslove koji rizične investicije čine isplativim.“

Pored pristupa nalazištima litijuma, važno je razviti nove tehnologije koje smanjuju uticaj ekstrakcije litijuma na životnu sredinu. I ovde bi nemačke i evropske kompanije mogle da daju značajan doprinos.

„Iskopavanje litijuma ne utiče samo na životnu sredinu, već i na ljude“, kaže ekonomista Hauzer. „Zbog toga je važno uključiti različite lokalne aktere i autohtone zajednice u projekte vezane za sirovine. Tada litijum može doprineti ne samo ekološkoj već i društvenoj transformaciji.“