DW: Atinski list „To Proto Tema“ piše da grčki premijer i predsednik levičarske Sirize, Aleksis Cipras, „polako mutira u socijaldemokratu“. Slažete li se Vi s tom procenom?

Lazaros Miliopulos:Da, to bi se, ako idemo u krajnost, moglo tako formulisati. Pitanje je samo: šta to znači?

Šta to po Vašem mišljenju znači? Kakve su Ciprasove namere?

Tu postoje dva načina čitanja: otvaranje prema socijaldemokratama će se s jedne strane shvatiti kao pokušaj da se politička levica Evrope, uključujući socijaldemokrate (kao što su francuski PS, nemački SPD, Demokratska stranka Italije, portugalski i španski socijalisti) i levi socijalisti kao španska stranka Podemos ili portugalski Levi blok) obavežu na zajedničku anti-neoliberalnu evropsku politiku i tako se evropska socijaldemokratija poličko-ideološki pozicionira korak dalje.

S druge strane, Ciprasove korake ne bi trebalo shvatati ideološki, već čisto partijsko-političko-strateški i unutarstranački. Iza otvaranja prema socijademokratama stoji pokušaj potkopavanja socijaldemokratskog pokreta pod vođstvom predsednice socijaldemokratske stranke Pasok, Fofi Genimate. Jedan „anti-neoliberalni“ front protiv konzervativca Kirjakosa Micotakisa, uključujući sve umerene i isključujući sve radikalne snage političke levice, trebalo bi da bude moguć samo pod Ciprasovim vođstvom, a u slučaju nužde i u saradnji s konzervativnim snagama, recimo stranke Anel.

Verujete li da Cipras planira još bližu saradnju s bivšom vladajućom strankom, grčkim socijalistima Pasoka?

Ovde je pre reč o dalekosežnom prevladavanju Pasoka. On želi da ga zameni levičarskom koalicijom pod njegovim vođstvom.

Sva ispitivanja javnog mnjenja ukazuju na to da bi glavni Ciprasov protivnik, konzervativac Kirjakos Micotakis, u slučaju novih izbora pobedio. Verujete li da Cipras još može da dođe do preokreta?

Prema mom mišljenju, Cipras ne može da napravi preokret bez privrednog rasta i vidljivih strukturnih reformi. Međutim, da bi se to postiglo izgubljeno je previše vremena, a drugo – to se nije ni moglo očekivati od Sirize s obzirom na njenu političko-ideološku pozadinu. Uz to, Ciprasova politika biračima deluje suviše protivrečno – i ona to, u osnovi gledano, i jeste. On je izneverio ne samo socijalpolitičke kalkulacije koje su jedni imali, već i nade koje je kod drugih probudio. Do toga je došlo najkasnije prošle godine kada je odlučio da ostane na vlasti i preuzme odgovornost.

Jedino, na čemu Cipras još može da radi – i na čemu on zaista radi – jeste da konzervativna stranka Nova demokratija (ND) bude izolovana u grčkom partijskom sistemu. Cipras pri tom igra na kartu toga što grčkim partijskim sistemom, izuzimajući ND, dominiraju populističke, levičarske i etatističke snage. Mogući koalicioni partneri ND su svi ukupno ispod izbornog cenzusa od tri odsto: ND verovatno već sada ne bi bila sposobna da formira većinu čak i ako bi ostvarila relativnu izbornu pobedu. Da li će se Cipras na kraju, zahvaljujući toj strategiji, održati na vlasti – ostaje da vidimo. To je verovatno njegova jedina šansa.

Lazaros Miliopulos je politikolog na Univerzitetu u Bonu. Područja njegove specijalizacije su, između ostalog, istraživanje ekstremizma i političkih stranaka, političke ideologije kao i istraživanja o Evropi.