Dobra vest glasi da još uvek postoji jedna stvar oko koje svetska zajednica može da se dogovori. Izgleda da je to na samitu grupe zemalja G20 inicijativa „Globalna alijansa protiv gladi i siromaštva". Predstavnici industrijskih i novoindustrijalizovanih zemalja sastali su se u Rio de Žaneiru 18. i 19. novembra. Brazil je inicirao ovu alijansu koja je okupila 82 zemlje, Evropsku uniju i Afričku uniju. Pored toga, uključile su se i 24 međunarodne organizacije među kojima je Svetska banka, Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), kao i 31 nevladina organizacija.

Ne bi trebalo da nedostaje novca. Međunarodna banka za razvoj (BID) namerava da izdvoji 25 milijardi američkih dolara, kako bi se finansirali projekti za proizvodnju hrane, socijalnu inkluziju, ishranu u školama i mikrokredite. Do 2030. bi na taj način trebalo da 500 miliona ljudi izađu iz siromaštva.

Glad kao pošast čovečanstva

Nemačka je među prvim zemljama koje su podržale inicijativu. Nemačka ministarka za pomoć u razvoju Svenja Šulce je u inicijativu uključila Savez za globalnu sigurnost ishrane, osnovan na za vreme nemačkog predsedavanja grupom najrazvijenijih zemalja G7 pre deset godina.

Samit grupe G20 je jedna od retkih prilika da se predstavnici zemalja koje imaju interesne konflikte lično sastanu. Grupa je osnovana 1999. kao forum koji je tražio odgovor na krize, a od 2008. samit se saziva svake godine. Sada je to mesto gde se susreću globalni sever i jug, G7 i BRIKS.

Flavija Los de Araužo ekspertkinja za međunarodne odnose iz Brazila, smatra da je brazilsko predsedavanje koje prestaje 1. decembra bilo uspešno: „Brazil je dobio podršku u važnim temama koje je predložio: glad, siromaštvo, teme koje su bogate zemlje stalno zapostavljale“, napisala je u članku za platformu „The Conversation", koja je forum za dijalog nauke i novinarstva.

„Mnogo novca za odbranu i energetsku tranziciju"

U završnoj izjavi samita G20 se priznaje da „svet proizvodi više nego dovoljno hrane da se iskoreni glad“. Ne nedostaje znanje već „politička volja da se stvore pretpostavke boljeg pristupa prehrambenim artiklima".

Ekspertkinja za lationoameričke zemlje Klaudija Cila iz berlinske Fondacije nauka i politika upozorava da ne treba imati prevelika očekivanja: „Trenutno puno novca industrijske zemlje izdvajaju za odbranu i energetsku tranziciju“.

I te dve oblasti su doduše spomenute u završnoj izjavi samita, ali uz apstraktne izjave o namerama. Države su „potvrdile“ da žele da „ograniče globalno zagrevanje na 1,5 stepeni“ te su najavile da će finansiranje mera za zaštitu klime iz svih izvora „povećati sa milijardi na bilione evra“.

Od samita G20 u Riu do klimatske konferencije u Belemu

Kada se imaju u vidu skromni rezultati nedavne klimatske konferencije u Bakuu, onda je jasno da će Brazil i nakon završetka ovog samita imati pred sobom veliki posao. Novembra sledeće godine održava se konferencija o klimatskoj krizi u brazilskom Belemu. Osim toga Brazil 2025. preuzima predsedavanje BRIKS-om.

I Južna Afrika će u svom predsedavanju G20 nastaviti sa temom klime, ali sa drukčijim akcentima. Stručnjakinja za dugove Magali Masamba sa univerziteta u Pretoriji kaže da bi se finansiranje mera za zaštitu klime moglo povezati sa prezaduženošću niza afričkih zemalja.

„Brojne afričke zemlje su suočene sa teškom dužničkom krizom, koja ugrožava privredni rast i razvoj“, piše ona za afrički analitički centar APRI. Dodaje da ćejužnoafričko predsedavanje G20 biti jedinstvena šansa da se inicijative za otpisivanje dugova povežu sa postizanjem ciljeva održivog razvoja i skupim prilagođavanjem klimatskim promenama. Ona podvlači da je to moguće sa inovativnim finansijskim instrumentima.

Stalna tema – uvođenje poreza za izuzetno bogate

Brazil je forsirao temu uvođenja globalnog poreza za najbogatije, kako bi se tim novcem finansirali programi zaštite klime kao i socijalni programi i programi protiv gladi. Ali ta tema će se samo spomenuti u završnoj deklaraciji.

Koordinator G20 Gustavo Vestman, zadužen za međunarodne odnose u kabinetu predsednika Brazila, zadovoljan je i malim koracima: „Uspelo nam je da plasiramo temu oporezivanja najbogatijih, ali ne i više od toga“.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku