Francuski poljoprivrednici ponovo protestuju protiv sporazuma o slobodnoj trgovini između EUi Merkosura, saveza južnoameričkih država.

Nekoliko dana nakon što je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen potpisala dugoočekivani trgovinski sporazum sa latinoameričkim zemljama, francuski poljoprivrednici su ponovo izašli na ulice. Ovoga puta su parkirali traktore u Kaleu, blizu tunela koji prolazi kroz Lamanš.

Francuska ministarka trgovine Sofi Primas rekla je da sporazum sa blokom Merkosur — koji uključuje Argentinu, Brazil, Paragvaj i Urugvaj — „obavezuje samo Komisiju, a ne države članice“, ukazujući da će se Francuska protiviti ratifikaciji sporazuma.

Glavni razlog za protest poljoprivrednika je povećanje uvoza govedine, kao i živine i šećera. Međutim, stručnjaci smatraju da su marže tih uvoznih proizvoda skromne i da ne predstavljaju egzistencijalnu pretnju.

Štaviše, kako poljoprivredni proizvodi proizvedeni u Evropskoj uniji nalaze milione novih potrošača u zemljama Merkosura, poljoprivredni sektor u celini bi mogao da ima koristi od sporazuma.

Skroman porast uvoza govedine, živine i šećera

Takozvana lista činjenica koju je objavila Evropska komisija pokazuje da će, prema novom sporazumu, EU uvesti 99.000 tona govedine uz niže carine od 7,5 odsto.

To je samo 1,6 odsto ukupne proizvodnje goveđeg mesa u EU i manje od polovine trenutnog uvoza iz Merkosura, koji iznosi 196.000 tona. Za živinu i šećer uvoz iznosi 1,4 i 1,2 odsto, a za pirinač je još niži.

Bruno Kapuci, brazilski ekonomista specijalizovan za trgovinu, koji trenutno radi na Evropskom univerzitetskom institutu, izjavio je za DW da povećanje uvoza govedine predstavlja samo jedan i po hamburger po potrošaču u Uniji.

Drugi stručnjaci takođe smatraju da tih 99.000 tona neće nužno dovesti do dodatne potražnje, već će uglavnom zameniti deo postojećeg uvoza iz Merkosura, ali po nižim cenama. U proseku, izvoznici govedine iz Merkosura trenutno plaćaju carine od 40 odsto na izvoz.

„Očekuje se da će, umesto stvaranja ekvivalentnog povećanja uvoza, jedan od efekata nove kvote biti zamena dela uvoza koji se već odvija“, kaže Kristofer Hegadorn, profesor globalne politike hrane na Pariskom institutu političkih nauka.

EU uvodi razne zaštitne mere

U izveštaju iz februara, EU je priznala da će biti određenog uticaja na proizvođače govedine, živine i šećera, te da će biti potrebna sektorska prilagođavanja.

Međutim, stručnjaci su za DW izjavili da je EU tokom pregovora uspela da uvede razne zaštitne mere kako bi ublažila posledice.

Kao prvo, povećana, ali ograničena kvota od 99.000 tona govedine neće biti oslobođena carina, a drugo, očekuje se da će visoki zdravstveni standardi EU zaštititi od prevelike ponude.

„Samo 20 odsto klanica u Brazilu ima dozvolu za izvoz u EU, jer je potrebna pojedinačna sertifikacija“, kaže Kapuci za DW.

Prilikom potpisivanja sporazuma, fon der Lajen je izjavila da visoki zdravstveni i prehrambeni standardi u Uniji „ostaju netaknuti.“

Uz to, očekuje se da će sporazum biti postepeno sproveden, tokom pet godina, kako bi proizvođači govedine u EU imali vremena da se prilagode.

„Pretpostavlja se da će postojati finansijska sredstva za pomoć pogođenim poljoprivrednicima da se prilagode promenama“, kaže Hegadorn za DW. „Ali to će verovatno biti razmatrano u Savetu kada sporazum dođe na ratifikaciju.“

Osim toga, 99.000 tona biće podeljeno na četiri zemlje Merkosura, čime će svaka dobiti relativno mali deo u trgovini robom koje imaju u izobilju.

Stručnjaci smatraju da ukupne koristi sporazuma daleko premašuju potrebna prilagođavanja i da čak i poljoprivredni sektor može imati koristi.

EU će ostati najveći izvoznik

Evropska komisija je zaštitila više od 350 proizvoda pod „geografskom oznakom“ i registrovala ih kao robne marke za evropske poljoprivrednike.

To osigurava da ne može biti imitacija specifičnih pršuta, sireva i vina proizvedenih u evropskim regionima, koji se smatraju delikatesima u različitim zemljama Merkosura sa rastućom srednjom klasom.

Nedavna studija EU o uticaju deset sporazuma o slobodnoj trgovini (FTA), uključujući i onaj sa Merkosurom, pokazuje da će imati koristi sektor poljoprivredno-prehrambenih proizvoda EU, „posebno sektori mlečnih proizvoda, svinjskog mesa, prerađene hrane i pića“.

Ako sporazumi o trgovini budu zaključeni, vrednost izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda EU do 2032. godine bi, kako se navodi u studiji, bila između 3,1 milijardu i 4,4 milijarde evra veća nego što bi bila bez ovih deset sporazuma o slobodnoj trgovini.

Vrednost uvoza iz EU takođe će porasti i očekuje se da će biti između 3,1 milijarde i 4,1 milijarde evra viša u 2032. godini.

Iako se u izveštaju takođe priznaje ranjivost sektora govedine, živine, pirinča i šećera, navodi se da će se izvoz govedine iz EU takođe povećati, što će rezultirati „neto izvozom od više od 350.000 tona“.

 „EU će ostati najveći izvoznik poljoprivrednih proizvoda u svetu čak i nakon ratifikacije sporazuma o trgovini sa Merkosurom“, rekao je Kapuci. 

Prednosti nadmašuju troškove?

EU je saopštila da razvoj novih tržišta putem preferencijalnih trgovinskih odnosa neće biti štetan za poljoprivrednike, već da će konsolidovati poziciju EU kao najvećeg svetskog izvoznika poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.

Kako se Donald Tramp vraća u Belu kuću sredinom sledećeg meseca i preti carinama na evropske proizvode, neki smatraju da su sporazumi o slobodnoj trgovini neophodni za proširenje potrošačke baze Unije na drugim tržištima.

Veruje se da bi uticaj na govedinu, živinsko meso i šećer bio marginalan i da bi mogao biti ublažen državnom podrškom.

„Sveobuhvatni sporazum EU-Merkosur daleko nadmašuje samo govedinu i poljoprivredu. On se proteže na sve industrijske sektore i usluge — od A do Š, od mesa do lekova, od vozila do hemikalija“, kaže Hegadorn.

„Oni koji gledaju na interes EU u celini, optimistični su u pogledu očekivanih pozitivnih uticaja, kako u smislu domaćih ekonomskih koristi i širenja izbora potrošača, tako i iz geopolitičkih razloga, uključujući stvaranje protivteže Kini i SAD.“